Home / Sve vijesti / Izdavaštvo / Интервју са пјесником поријеклом с наших простора, Гораном Витићем

Интервју са пјесником поријеклом с наших простора, Гораном Витићем

АСинфо: Чули смо за вас као аутора али ево дошли смо у прилику да сазнамо нешто више о вама и вашем стваралаштву, реците нам за почетак како сте постали писац, од када пишете?
Поезију пишем још од младих дана, не схватајући озбиљно свој таленат и склоност ка писању, прве радове нажалост нисам сачувао. Сећам се да сам негде крајем септембра 1990. године, у 23 години живота у пошти у улици Устаничкој у Београду, у градској говорници заборавио роковник, у које ми је био сав младалачки поетски занос, који нажалост отишао заувек у неповрат. Тај моменат не могу себи никада опростити. Разочаран због губитка дотадашњих радова, настаје пауза у писању, све до момента док једног дана нисам на трафици прелиставао једну од књига којој не памтим ни назив, која по мом укус није имала бог зна какву вредност, да ме толико изнервирала, да сам себи сам рекао „Горане, ти своје оргиналне мисли претачеш у песничке стихове, то мора да вреди и твоја поезија треба да угледа светлост дана“. И тако се ја вратих поново поезији. Од тог момента до данас сам у рукопису сачувао преко хиљаду песама, а то је од прилике обим материјала за тринаест збирки.
АСинфо:Кажу да је аутор рановнодушан на награде све док их не почне добијати, какав је ваш став по том питању?
Ја могу само да направим осврт што се тиче лично мог искуства, то у сваком случају прија и даје сваком од нас подстрек за даљи рад. Сећам се мог првог конкурса и начина на који сам конкурисао. Колега књижевник Бобан Стефановић, који се пре пар месеци упокојио , коме дугујем неизнмерну захвалност, нека му је лака црна земља, једног дана је тражећи картонску кутију за књиге и након краћег полемисања о поезији и рецитовања пар мојих песама, рекао ми је, “ Па ова песма може лако бити победничка“, отишао је кући и донео одштампане услове конкурса, сећам се то је било 2016. год. негде у априлу месецу, конкурисао по први пут на књижевном конкурсу са песмом „Вечити несмирајник“ и за њу добио похвалу. Од тада па до данашњег дана, негде за непуне три године, скупило се знатан број награда, признања и похвала, чини ми се преко тридесет. У суштини по нема веће награде од добре песме, највећа награда је изнедрити добру песму и кад песма надживи аутора и вине се у бесмртност, као трајни запис временског незаборава.
Која ти је најдраж награда?
О свих награда најдаржа ми је специјална награда уручена у Руском дому од стране Руско-српског братства, за песму посвећену погинулом руском војном хору „Александров“, коју је превела Екатарина Пољгујева, а која је објављена у Русији у часопису “ Невски Алманах“ у Санкт Петербургу и на дан четрдесетодневног помена на Миррос.инфо порталу.
АСинфо: У српској књижевности имамо одређен број пјесника који су писали о родољубљу и отаџбини, сматрате ли да пјесници имају улогу у друштвеном тј политичком животу једне државе, као носиоци идентитета неког народа, описали су страдање,сјај и побједе свог народа…Његош је рекао Без муке се пјесма не испоја…имате ли шта да кажете на ту тему?
Да, многе песничке громаде су испољавале своје родољубље кроз поезију, носећи у срцу своју отаџбину, успевали из најтежи историјских момената, створити најлепша дела. Писати родољубиву поезију није нимало лак задатак, описивати ужасно тешке, болне и трагичне догађаје је велико умеће, још изнети песму на нивоу записа и у њу унети динамику, обојити је емоцијом, обогатити је метафорички, инпресивне створити све те слике ужаса нимало није лако а при томе не повредити другу страну, то буквално могу само ретко талентовани песници. Па имали ишта узвишеније осећати емпатију према своме роду, волети свој народ и своју државу. Свакако да су песници и записничари свога времена, чувари традиционалних вредност и да није било песничког надахнућа и српских песника који су битисали у своме времену, многи историјски моменти би били заборављени или у најмању руку остали недоречени. Могу рећи једна битна историјска куртуролошка карика, која мости векове чувајући многе догађаје од заборава. Песници нису само ризничари свога времена већ понекад и визионари, који својим осетљивим сензибилитетима знају не само оставити поруку већ сагледати прошлост и будућност. Ако је поезија мајка књижевности онда слободно могу рећи да су песници који пишу родољубиву поезију чувар националне свести, која је основ за опстанак сваког народа. Која итекако региструје његов пулс преносећи се са колена на колено све те историјске и традиционалне вредности које се црпе из богатог наслеђа, ништа тако моћно и снажније не може у тренутку будити националну свест као настало епско дело, исказано кроз епску песму или певано уз музички инструмент, са квалитетним емоционалним набојем и јасном поруком. Тако да је поезија итекако дубоко уткана у наше друштвено ткиво и да у њему заузима врло значајно, по мени немерљиво место у културулошком, традиционалном па и политичком смислу.
Свака Његошева је златна па и ова, а и тачна ! Тачно је, „Да без муке нема ни науке“, али ни добре песме нити добре поезије, јер на муци се повећава и ниво сензибилитета, осећајности и за Људе, животну средину у којој се човек налази, па и за сопствени род. Без осећајности нема ни надахнућа, а где нема надахнућа нема ни добре песме, да би човек изнедрио добру песму што шта се мора поклопити и са тренутком инспирације и динамика, мелодика, метрика мисаона целина итд., а успут оставити моћну и снажна поруку, зато се на муци, песма најбоље и пише.
АСинфо: За крај ваша порука читаоцима

Морао бих прво да захвалим уреднику Дејану Спасојевићу АСинфо, на одабиру за овај интервју и издвајању драгоценог времена!
Читаоцима бих препоручио да што више читају како прозу тако и поезију, ма у ком облику била, у овом информатичкој ери све је више електронског формата, читањем се најбоље упија знање, а са знањем се најбоље отклањају предрасуде, проналазе решења и разбијају дилеме.
Ја поред родољубиве поезије, пишем поезију за децу, мисаону, духовну, љубавну и сатиру.
Сви који се желе боље упознати са мојим поезијом могу ме запратити na fb profilu, Goran Vitić

https://www.facebook.com/profile.php?id=100002474460122