”Предиван је осјећај када неком уљепшате дан лијепом ријечју. Ријеч има велику моћ, она може да разара али и да лијечи. Данас је свима нама више него икада потребна топла ријеч, разумијевање и охрабрење”
Пише: Даница Кораћ
Данијела Калезић, рођена 1990. године у Подгорици гдје је завршила основне и магистарске студије економије. Тренутно је запослена у Удружењу процјенитеља некретнина, а у слободно вријеме пише, чита, црта… Себе описује као осјећајну, креативну и умјетничку душу. Каже да је традиционалан али никако конзервативан тип, презире формалности и не гледа површно на ствари, воли да „загребе“ испод површине, јер ,,наизглед немирно море крије богатство фауне и флоре“.
Од малих ногу чита стрипове, приче и пјесме што у њој буди и развија дар за писање. Омиљени предмет у школи био јој је Српски језик, њени састави су увијек били одлично оцијењени, а била је и на такмичењу читања поезије, због јаке дикције и елоквенције. Касније је животни пут одвео на другу страну, завршила је економију али су књижевност и остале врсте умјетности, попут цртања и плеса, остале њена страст.
,,У томе као и у свему треба константна вјежба, а обавезе током студија и сада неке друге, учиниле су да запоставим рад на својим талентима. Чим престанете да радите на таленту или га запоставите, он некако блиједи“, прича Данијела и додаје да сада своју ,,креативност преплиће са сувопарном економијом“ и тако себи ствара пријатан пословни амбијент.
Ипак, она се нада да ће једног дана имати прилику да напише књигу или сценарио за серију или филм. Свјесна је да то није лак посао и да је прави подухват бити оригиналан и аутентичан. За сада јој је довољно што је њена прича објављена у Зборнику кратких прича и пјесама.
,,Лијеп је осјећај када неко препозна ваш рад али нисам оптерећена тиме да будем призната, радим оно што ме испуњава, што се каже – за своју душу“, искрена је она.
Инспирацију за писање или сликање проналази у љепоти која је окружује, људској хуманости, љубави између мушкарца и жене, снажном пријатљству, заласку сунца… свјесна да човјек који преноси ријеч или умјетност мора бити у хармонији са самим собом и свима око себе.
,,Волим да се дивим томе како је све што је створено у природи, па и ми сами, створено тако предивно, складно, како је све повезано и ништа није случајно. Све што нас окружује је једно велико чудо, у које смо престали да вјерујемо из разлога што је свакодневно и што се подразумијева као такво. Када бисмо на кратко изашли из својих пребукираних глава, отргли се притиску разних измишљених и стварних проблема, схватили бисмо да је живот предиван и да имамо на много чему бити захвални“.Докле год се оптерећујемо тиме што нас је неко мрко погледао или се изједамо што је неко други купио наше омиљене ципеле, никада нећемо бити срећни. Живите са свијешћу да је све што вам се догађа управо оно најбоље за вас, будите оно што јесте и волите.Волите и не тражите љубав за узврат, и привлачићете и више од онога што желите. Трудите се да све што радите, радите чистог срца и не заборавите да учините неко добро дјело кад год се укаже прилика за то, ма колико оно мало било“, закључује ова даровита дјевојка која својим причама често обрадује и читаоце нашег магазина.
Izvor: Sedmica.me/ASinfo.info
RSS