Home / Sve vijesti / Izdavaštvo / Intervju sa Natašom Đurović , pobjednicom konkusa za najbolju neobjavljenu zbirku priča

Intervju sa Natašom Đurović , pobjednicom konkusa za najbolju neobjavljenu zbirku priča

ASinfo: Nataša Đurović, prošle godine ste sa jednom pričom bili prisutni u zborniku ASoglas izdavaštva , ove godine ste osvojili prvo mjesto u kategoriji za najbolju zbirku neobjavljenih priča, da li ste ponosni na to?

-Da, u prošlogodišnjem zborniku je objavljen esej o manastiru Studenica, a zvorničkoj publici sam se predstavila pesmom “Zbori frulo”.

ASinfo : Recite nam nešto o zbirci kraktih priča ’’Besmrtna’’ koja je pobjedila na konkursu?

Što se tiče zbirke priča koja je nagrađena na ovom konkursu, mogu reći da se nadam da ću opravdati nagradu koja mi je dodeljena. Naravno da sam izuzetno ponosna, jer je učestvovalo mnogo autora, i drago mi je da je “Besmrtna” uspela da se izbori za prvo mesto.
Što se tiče sam zbirke, astoji se od tridesetak priča čiji junaci su obični ljudi, oni koje svakodnevno srećemo i njihovi životi koji se odvijaju između želja i nužnosti. Priče su manje ili više teške, kao i sam život, ali su takve da se u bilo kojoj od njih, možemo naći.
Zbirka je dobila naziv po istoimenoj priči, a simbolika je u tome da su neke stvari besmrtne, večite, kao što je i sam život, ma koliko se nama činilo da je drugačije.

ASinfo: Recite nam vaše utiske sa prošlogodišnjih susreta u Zvorniku koje je organizovao ASoglas?

Što se tiče pomenutog susreta, mogla bih ga okarakterisati kao jedno predivno veče ispunjeno pozitivnom energijom; veče divnog druženja sa divnim i kreativnim ljudima. Istina, sala je bila prepuna i nije mi bilo svejedno kad sam izašla na binu, ali pobedio je onaj osećaj da sam među svojima i utisak da su tu ljudi koji ne broje greške, već slušaju šta imate da kažete. Rodila su se i nova prijateljstva, što mi je posebno drago. Zvuči jednostavno kad se nekome zahvalite na gostoprimstvu, ali ja sam se domaćinima od srca zahvalila, jer sve bilo za pohvalu-od organizacije, pa nadalje.

ASInfo: Recite nam nešto ukratko o vašem stvarlaštvu, koje ste knjige do sada objavili?

-“Dnevnik dokone domaćice” je moje prvo objavljeno delo. To je zbirka satiričnih kolumni o nama, našoj svakodnevnici, stvarima koje nas okružuju, iz ugla običnog čoveka. No, mišljenja sam da je stvaralaštvo mnogo više od objavljenih dela. To je nešto sa čim se rađate i što vas prati celog života, a kako će se ispoljiti, zavisi od mnogo okolnosti. Imam sreće da živim u okruženju koje me podržava, razume moju potrebu da se izrazim kroz stvaranje, makar to bila izrada čestitki, suvenira, svejedno…
Inače, moj pokojni deda bio je vrstan satiričar, poznat u Srbiji. Njegovim stopama pošli su i potomci, pa tako u porodici imamo pisce, ali i buduće glumce, slikare, muzičare… U jedno sam sigurna, a to je da čime god se bavili, od posla će napraviti umetnost!

ASinfo: Vaše mišljenje o stanju u kulturi generalno na našim prostorima, da li autori mogu doprinijeti boljem ambijentu?
-Kultura na nađim prostorima boluje od vojvodsko-serdarskog sindroma. Ali, nije do kulture, već do onih koji se njom bave a to rade na način koji im omogućava da afirmišu pojedince i grupe koji se uklapaju u milje političke opredeljenosti, kao jedinog validnog kriterijuma .
Druga stvar je hiperprodukcija u svim oblastima i komercijalizacija kao osnovni postulat i cilj kulture. Gde je dobit jedini motiv, tu nema pravog stvaralaštva, a onda se klupko odmotava, pa se to odražava na kulturu…
Utešno je što, ipak, postoje ljudi koji se istinski bore, a posao im trenutno izglea kao Sizifov. Nadam se da to neće uvek biti tako i da će se stvari vremenom promeniti.
Pojedini autori već doprinose boljoj atmosferi makar u tom malom delu kosmosa, u svom okruženju, jer među pesnicima je mnogo učitelja, recimo. Za bolju atmosferu na novou države, mi, koji svoj talenat ne prodajemo ni za kakve novce, moraćemo da sačekamo. Do tad borimo se sa vetrenjačama i verujemo da najbolje tek dolazi.