Home / Sve vijesti / Politika / КОНАЧНИ ПЕЧАТ: Ако се договори статус Косова, има ли Запад завршни захтев према Србији

КОНАЧНИ ПЕЧАТ: Ако се договори статус Косова, има ли Запад завршни захтев према Србији

Фото: З. Шапоњић

Уколико нека врста договора према питању Косова и Метохије буде направљена, да ли ће после тога на агенди Запада бити чланство Србије у НАТО-у? Ако хоће, кад би се то могло очекивати и које могућности у том случају има Србија?

Искусни дипломата Владислав Јовановић констатује за Спутњик да чињенични материјал говори да је далеко највећи број људи у Србији, као и најшира јавност, уверен у то да је НАТО злочиначка војна организација, јер се таквим показао вршећи агресију над Савезном републиком Југославијом.

Цео Балкан под један кров

Притом, јавност Србије је свесна да се НАТО веома офанзивно шири по свим просторним деловима Европе, додаје Јовановић, што је у сукобу са ОЕБС-ом који хоће да се направи један заједнички поредак мира и безбедности у целој Европи, а не да се она дели према неким безбедносним вертикалама.

„Међутим, НАТО не престаје да заговара своју омиљену тезу да се цео Балкан увуче у своју организацију и да на тај начин пребрине бригу да у свом даљем кретању према својим такозваним противницима на Истоку, Русији, Ирану, Кини, или сутра можда Турској, има сигурну залеђину“, сугерише Јовановић.

То је жеља Запада и НАТО-а коју они не крију, али од остварења те жеље, како тумачи тај дипломата, нема ништа и то из два разлога.

„Прво што они имају проблем Косова који су створили у односима између њих и Србије. Друго, што нису спремни да учине било какву прихватљиву понуду Србији за поправљање односа. Прихватљива понуда би била да коначно схвате да су извршили недопустиво прекрајање граница преотимањем Косова од Србије и даривање тог преотелог дела мањинским Албанцима који су кренули ка том циљу путем терористичких активности“, прецизира Јовановић.

Према томе, идеја и замисао о могућности да Србија постане чланица НАТО-а јесте ван реалних могућности, истиче саговорник Спутњика, и не постоји било каква основана нада да ће такве могућности бити створене у догледној или чак у бесконачној будућности.

Црна слика Алијансе не бели

Са друге стране, то што се сад Америка вербално политички отвара према питању Косова и допушта да две стране, Приштина и Београд, дођу до неког компромиса (претпоставља се да би он имао територијалну суштину, да би то било задовољавајуће за Србију и тако даље), јесте према Јовановићевом мишљењу апсолутно неприхватљиво и не може да буде основа за било каква очекивања.

„Међутим, НАТО може да очекује симпатије и подршку у једном делу политичке елите у Србији, мислим на опозициони део који се и раније јавно, бар неки од њих, декларисао у прилог уласка у НАТО. Такође, може да се нада да би један део политичког естаблишмента који није у опозицији могао евентуално да уђе у такву врсту комбинације“, резонује Јовановић.

И то је опет нереалистично јер јавност у Србији има потпуно негативан став о НАТО-у, наглашава Јовановић, нити такав став може да буде измењен било каквим покушајима НАТО-а да ту црну слику о себи на неки начин избели.

У годинама које предстоје, према Јовановићевом мишљењу, постојаће жеља НАТО-а за апсорпцијом целог Балкана и учлањење свих преосталих држава у НАТО, али и аверзија јавности Србије према свакој таквој могућности.

„Политичари у Србији који желе да добију подршку морају са тиме да рачунају и да то узму у обзир као непобитну чињеницу. Ако би то испустили из вида или не би дошли никада на власт или би пали са власти уколико би на власт дошли пре тога“, упозорава Јовановић.

Афирмисати став о војној неутралности

У случају да пред Србију ипак буду стављени такви захтеви, питање је како се поставити, не покварити односе, не бити изолован, а ипак рећи: „Не“.

„Прво, не треба да дође у ситуацију да каже: ’Не‘, већ треба да афирмише садашњи став о војној неутралности који је прокламован Уставом, који се остварује у односима са свим земљама, укључујући и земље НАТО-а, чији су највиши челници више пута поновили да њима војна неутралност Србије не смета. Колико је то искрено, друго је питање, али је чињеница да су они присиљени да званично заузимају такав став“, предлаже Јовановић.

То свакако не би био једини пример војне неутралности у Европи (има таквих примера више, ту су Аустрија, Швајцарска, Ирска и Финска, иако се говорка да би могла да промени тај свој став).

„Према томе, није та позиција немогућа, нити неприхватљива, а са друге стране, није у супротности са принципима ОЕБС-а, који управо заговарају жељу да безбедност буде подједнака за све чланице ОЕБС-а, а не да буде под притиском једног дела као што је НАТО“, констатује Јовановић.

Чињеница о војној неутралности са чврстом, афирмативном политиком Србије и са јачањем сопствених капацитета да се та војна неутралност штити у случају потребе, према мишљењу тог дипломате, јесте најбоља одбрана од даљих могућих амбиција које би НАТО имао према Србији.

Izvor