Home / Sve vijesti / Kultura / Мирјана Штефаницки у разговору са Биљаном Димчић

Мирјана Штефаницки у разговору са Биљаном Димчић

Мирјана Штефаницки у разговору са Биљаном Димчић
КЊИГА НА ПОМОЛУ
Нови Сад – престоница у којој ће заблистати ново издање књиге ,,Вез рађен руком моје мајке“ крајем маја

Имала је тек осамнаест година када је кренула у истраживање песничких корака. Наиме, у граду Смедереву 1972. године, у великој конкуренцији, од укупно две стотине двадесет учесника, добила је награду – Мирјана Штефаницки. Од тада је све некако било лакше. Написавши своју прву књигу ,,Између очију и руку“ наставила је да сања и ствара по књижевном небу, бавећи се упоредо економским наукама. Можда је баш на том пољу стекла математичку прецизност која се преимећује у сваком њеном сабирном и књижевно-истраживачком раду, недрећи на тај начин штиво за штивом. Страствено је достигла преимућсвто у књижевном свету Србије и региона. Низали су се књижевни бисери: ,,Ноћи жене Мајуркиње“, потом ,,Вести о мени“, ,,Непреболнице – песме мајке војника“ коју је објавила након рата у Савезној Републици Југославији. Још су ту и књиге ,,У сну жалфије“, ,,Чежњиви плави сан“ и многе друге.
Последња књига која сада доживљава Васркрсење је ,,Вез рађен руком моје мајке“. Опет град Смедерево и опет Мирјана. Књижевница тамо пише: ,,У утврђеном граду – Жена ти јеси”, а ја је у топлом и надахнутом разговору питам: -Како сте нашли везу са Сопством у овом стиху?,,Осећања жене, посебно љубав и мајчинство, не могу да се ничим спутају и затворе, па ни у највећим утврђењима. За осећај сопствене личности и потребе самоостварења, никаква препрека нису ни зидови тврђава. У таквим ситуацијама женственост се само појачава.“
Њена енергија ми не да мира, те тако настављам са питањима: Колико је Смедерево као некадашња света престоница утицало на стварање ових врхунских стихова? Иначе, како користите инспирацију из српске историје?,,Смедерево је један од најлепших наших градова, са посебним значајем у српској историји, која траје више од хиљаду година. Као српска врата, Смедерево је сведок и учесник бројних успона и потонућа српске државе, истовремено и стварања европске цивилизације, нарочито у периоду кнеза Лазара и деспота Ђурђа Бранковића. Ту историју су стварали, не само мушкарци, већ и знамените жене, као што је била деспотица Јерина, етимолошки моја имењакиња, Мира, која је неправедно примила проклетство народа, истовремено држећи српску државу на својим нејаким плећима. Из тако богате прошлости инспирација се намеће сама по себи, само је треба на прави начин уочити и искористити. Поред наше историје инспирише ме и руска, украјинска, словеначка и прошлост других народа, словенског подручја.“
У претходном питању говорили сте ми о вашој књизи ,,Вез рађен руком моје мајке”. Како је ова књига заблистала на небеском своду бесмртности?,,Песници често из сивила свакодневице побегну у предео бесмртности, где нема мржње, зависти, пакости и других ситничавих људски порива. Тамо је бескрај где владају само лепа сећања и успомене. Ту жртва мајке засија светом светлошћу непоколебљиве вечности. Песнику остаје само да то примети и на њему својствен начин опише.“
Приметилка сам да оживљавате своје песничке другаре. У току вашег дугогодишњег књижевног рада сусретали сте са бројним књижевницима који су обележили српку поетску и књижевну мисао. ,,Имала сам ту срећу да се сретнем са бројним песницима који су обележили не само српску, већ и југословенску и европску песничку сцену, од шездесетих година прошлог века, до данашњих дана. Са многима пријатељујем и дружим се и данас. Они су и рецезенти мојих књига, а ја њихових. Не бих јавно никога издвајала, јер та врста пријатељства и међуобног утицаја на стваралаштво припада најдубљој интими. Неки од њих нису више са нама, а свакодневно се срећемо са њиховим стваралаштвом, као што је Мирослав Антић …“
Ово путовање ћемо завршити, ако се слажете, новом инспирацијом:
,,Адријене немој да се дуриш!
Врати се!”
Колико је чувени Жак Превер и на који начин имао удела у формирању зреле књижевне личности Мирјане Штефаницки Антонић? ,,Европско песничко стваралаштво дели се на период пре и после Жака Превера. Песничка ера Превера траје и данас. Велики број песника сазревао је на стиховима из Барбаре, Адријена и других, тако да и ја још чувам његову грудву снега. Превер је био сањар и песник среће, два најлепша споја у сваком стваралаштву.“
Мирјана ће своју грудву снега растопити са читаоцима њене поезије на књижевним сусретима у Новом Саду кад за то дође време. У питању је месец мај и расцветало пролеће. Видимо се!