Home / Sve vijesti / Ekonomija / MMF: Dugovi zdravstva i javnih preduzeća ugrožavaju budžete

MMF: Dugovi zdravstva i javnih preduzeća ugrožavaju budžete

– Nepostojanje podsticaja i praćenja rada ustanova i rukovodstva osnovni uzrok neizmirenih obaveza zdravstva
– Utvrđene manjkavosti u upravljanju, transparentnosti i upravljanju rizicima u dvije razvojne banke
– Visoka stopa nezaposlenosti

BANJALUKA – Neizmirene obaveze javnih preduzeća i zdravstvenog sektora predstavljaju značajne izazove po fiskalnu stabilnost u BiH, a osnovni uzork ovakvog stanja je nedostatak odgovornosti i praćenja rada ustanova i njihovog rukovodstva, zaključak je Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijem izvještaju posvećenom BiH.

U  izvještaju osoblja MMF-a o prvom pregledu po osnovu proširenog aranžmana sa BiH, navedeno je da su fiskalni rizici u bližoj budućnosti ograničeni, ali da neizmirene obaveze u javnom sektoru predstavljaju značajne izazove.

„U RS, ove obaveze proističu uglavnom iz zdravstvenog sektora. Dokumentovanje neimirenih obaveza u FBiH je teže zbog njene krajnje decentralizovane fiskalne strukture. Iako je ukupan nivou javnog duga u BiH relativno nizak, neizmirene obaveze zdravstvenog sektora i javnih preduzeća predstavljaju velika potencijalna potraživanja od budžeta“, navodi se u dokumentu MMF-a.

Akumuliranje neizmirenih obaveza odraz je labave fiskalne discipline i odgovornosti

U ovoj instituciji ističu da je u RS potrošnja na zdravstveni sektor visoka i da ne daje dobru vrijednost za uloženi novac, zbog čega je unapređenje efikasnosti prioritet. Osnovni uzrok neizmirenih obaveza zdravstvenih ustanova, kako navode, leži u djelimičnoj odgovornosti, nepostojanju podsticaja i praćenja rada ustanova i rukovodstva. Pored toga, navode da je mreža ustanova je neefikasna, uz preklapanja u pružanju usluga, a zdravstvene ustanove imaju prevelik broj zaposlenih, uz neumjeren broj nemedicinskih radnika.

„Akumuliranje neizmirenih obaveza u javnom sektoru odraz je labave fiskalne discipline i odgovornosti vlada na nižim nivoima, vanbudžetskih fondova, sistema zdravstvene zaštite i javnih preduzeća. Mjere u RS treba da obuhvate smanjenje troškova, unapređenje efikasnosti i racionalizaciju zdravstvene mreže“, navodi se u dokumentu.

Kada je u pitanju FBiH, u MMF smatraju da ovaj entitet treba da unaprijedi svoje kapacitete za dokumentovanje i praćenje neizmirenih obaveza, da unaprijedi sistem trezora i ojača kontrolu preuzimanja obaveza.

„Iako će zaustavljanje nagomilavanja dospjelih neizmirenih obaveza i plaćanje postojećih vjerovatno zahtijevati višegodišnji proces, sa reformama treba započeti promptno“, ističe se u izještaju.

Posebna pažnja posvećena je i bankarskom sektoru za koji u MMF-u kažu da je generalno stabilan, ali i dalje postoje određene ranjive tačke. Tako, upozoravaju da je nedavno završena detaljna revizija kvaliteta aktive banaka otkrila određene nedostatke u upravljanju rizicima u bankama i supervizorskim praksama.

Razvojne banke predstavljaju sistemski rizik

Posebno pažnju posvetili su entiteskim razvojnim bankama, za koje u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji tvrde da oredstavljaju sistemske rizike.

Entitetske razvojne banke predstavljaju sistemski rizik. Uprkos sistemskom značaju razvojne banke RS u bankarskom sektoru, usljed direktnih investicija, entitetske razvojne banke ne podliježu istim regulatornim i supervizorskim standardima kao banke. Nedavna tehnička misija MMF-a i Svjetske banke utvrdila je manjkavosti u mandatu, ciljevima, upravljanju, operativnoj transparentnosti i upravljanju rizicima u dvije razvojne banke“, navedeno je u izvještaju.

MMF ističe da su potrebne sveobuhvatne politike za bankarski sektor kojima će se podržati ekonomski oporavak, a s obzirom na visok nivo nekvalitetnih kredita, institucije treba da preduzmu korake i ubrzaju oporavak i restrukturiranje tih kredita.

MMF i u ovom dokumentu se zalaže za jačanje koordinacije i saradnje nadležnih agencija za superviziju ističući da će to pomoći da se odbiju i saniraju potencijalna nepovoljna eksterna prelivanja krize u bankarski sektor.

„U srednjoročnom periodu, postoji potreba da se diversifikuju izvori finansiranja banaka i radi na unapređenju transparentnosti i strukture upravljanja u razvojnim bankama u skladu sa najboljim praksama na međunarodnom planu“, piše u dokumentu.

MMF se osvrnuo i na tržište rada i odlazak ljudi iz BiH.  Tako u jednom dijelu dokumenta navode da je otvaranje novih radnih mjesta slabo i da to nije iznenađenje, a da i emigracija utiče na ekonomski potencijal. Navode da se uprkos emigraciji, stopa nezaposlenosti ne smanjuje i  da iznosi više od 20 odsto, dok se mladih kreće oko 40 odsto.

„Niska stopa rađanja, uz visoku stopu emigracije mladih i obrazovanih u napredne zemlje Evrope, pogoršavaju demografske pritiske i ozbiljno utiču na ekonomski potencijal i troškove pružanja usluga“, zaključuju u MMF.

 

CAPITAL: Marina Čigoja

Ključne riječi:&nbsp&nbsp, , , , , , , , ,

Izvor