Home / Sve vijesti / Sport / Novak kao Roki Balboa, porodica ključ povratka!

Novak kao Roki Balboa, porodica ključ povratka!


Novaka možemo najaviti i samo nadimkom u Srbiji i u celom svetu.
U tenisu je osvojio sve što se može osvojiti. Proveo je 223
nedelje na 1. mestu ATP liste. Vlasnik je nekoliko desetina
rekorda i smemo da kažemo da polaže pravo da bude smatran
najboljim teniserom svih vremena. On je ambasador UNICEF-a, a
preko svoje fondacije pomaže deci Srbije.

Tim rečima Novak Đoković je najavljen u emisiji „Da, možda, ne“
Olivere Kovačević, koja je sinoć emitovana na RTS-u, gde je
govorio o mnogim temama iz karijere, ali i privatnog
života.

U studio u Košutnjaku ušao je uz muziku iz filma „Roki“, iako je
adekvatna bila možda i muzika iz Povratka Džedaja. „Sky Walker“,
ima svoj mač, dok Đoković ima teniski reket. Ali nekako priča o
Rokiju je priča o čoveku koji se diže sa margine. Borac za
pravdu. Negde ta priča liči na Novakovu priču, na nekoga iz
Srbije ko je otišao na veliku pozornicu.

„Pa ima sličnosti. Prosto iz razloga što Roki pokušava da
osvoji svetski tron u sportu kojim se bavi i koji je zavoleo i
postaje šampion naroda, a ostaje skroman na zemlji, blizak
ljudima. Nastavlja svoj svakodnevni život uprkos uspesima, onako
kako se odvija i do tog trenutka. Ne zaboravlja na prave životne
vrednosti, na prava životna načela. Tako da to je nešto sa čime
se ja poistovećujem. Doduše, on koristi svoje svoje pesnice kao
oružje, ja reket. Tako da ne moram toliko mišićav da budem“,
rekao je Novak.

Leto je bilo uspešno za Novaka, sa nekoliko turnira za redom koji
su predstavljali veliki uspeh.

„Jedan deo mene je znao da je samo pitanje trenutka kada ću da
napravim veliki uspeh i kada ću opet sebe staviti u poziciju da
se borim za Grend slem i da budem takođe u prilici da se borim za
broj 1 u svetu. Iskreno, kada sam se vratio sa novim-starim
timom, sa teniskim trenerom Marijanom Vajdom i sa Gebhardom
Gričom, kondicionim trenerom. Seli smo u aprilu ove godine i
razvijali strategiju i dugoročne i kratkoročne planove i u tom
rasporedu, i u tom planu, je bilo da ću negde oko US Opena
otprilike dostići svoj vrhunac forme. Na radost i prijatno
iznanađenje svih nas, vrhunac forme je došao već na travi u
Kvinsu, i osvojio sam Vimbldon. To je prekretnica i nešto što mi
je mnogo trebalo u tom trenutku. Godinu i po dana sam imao
oscilacije i u rezultatima i igrački pronalazio sebe na terenu.
Imao sam operaciju i odsustvo sa terena 6 meseci“, objasnio
je Đoković.

Na pitanje šta je bio najveć problem, Novak je objasnio da je sve
krenulo od Rolan Garosa.

„Rolan Garos je bio šlag na torti i turnir koji je bio dugo
priželjkivan i stvarno godinama sam bio nadomak osvajanja
turnira. Izgubio sam tri finala do tog turnira 2016. godine.
Mislim da zbog tog očekivanja i pritiska koje sam sam sebi pre
svega postavio, pa naravno i svi ostali, da je prosto taj naboj
energije bio toliko veliki i naravno da me je iscrpelo. Prosto,
emotivno više nisam imao u svom rezervoaru dovoljno energije da
se takmičim na visokom nivou. Slušao sam priče bivših šampiona i
ljudi koji su bili u tim istim patikama, i u tim istim
situacijama, koji su govorili o tome da pre ili kasnije udariš
glavom o zid, prosto rečeno. U emotivnom smislu govoreći. Da kada
ostvariš sve svoje snove i kada postigeš određen uspeh i kada
dodješ u taj stadijum karijere da se jednostavno zapitaš šta
dalje?“, rekao je Novak.

Javio se problem sa motivacijom i takmičarskim nabojem.

„Mislio sam da nikada neću ući u to stanje uma, međutim
prevario sam se, bilo je baš tako. Međutim, sačuvao sam volju za
radom, treninzima. Radio sam u istoj meri koliko sam radio i do
tada, čak i više zato što sam hteo kroz trening i kroz taj napor
da pronađem ponovo taj neki žar da se takmičim. Meni nije
nedostajalo te neke strasti prema tenisu i prema bavljenju
tenisom i treningom. Odlazio sam na treninge i bio sam redovan,
bio sam disciplinovan, kao što je to slučaj celog mog života i
cele moje karijere, ali prosto kada sam ulazio na teren da se
takmičim, kada sam čuo sudiju da zove rezultat, tada sam imao
prekid filma. Ne mogu u potpunosti to dočaram, jer ni ja nisam
bio u potpunosti spreman na to. Bio sam uveren poznavajući sebe,
da do toga nikada neće doći, jer ja stvarno da tada sa
motivacijom i inspiracijom nikada nisam imao problem. Nisam morao
nikada sebe da poguram, prosto znam jasno šta mi je cilj kada sam
na terenu, da se taktički spremim da znam šta treba da izvedem na
određeni način kako bi ishod meča bio onakav kakav je
priželjkivan“, kazao je Đoković.

U tom periodu dogodio se Rio de Žaneiro i Olimpijske igre.

„Sada kada bih vratio vreme, a ne volim to da radim, jer se u
životu ne kajem ni za šta, jer verujem da se sve u životu dešava
sa razlogom i da su tu lekcije za nas da se nauče, ali da sam
stvarno mogao da donesem bolje odluke u nekim trenucima –
verovatno jesam. Na primer, posle Rolan Garosa, Rio je došao i tu
sam bio na vrhuncu. Imao sam osvojene Grend slemove iza sebe. Bio
sam broj jedan na svetu, apsolutno dominantan. Došao sam tamo i
dva dana uoči meča sam imao povredu levog zgloba i onda sam u tom
kratkom periodu na sve moguće načine pokušavao sa svim
medicinskim osobljem i lekarima i ortopedima da nađem rešenje
kako bih se oporavio i dao svoj maksimum“, evocirao je
sećanja Đoković.

Povredu zgloba na levoj ruci Đoković je tada doživeo prvi put u
karijeri.

„Kada se sve to završilo, kada sam imao malo više vremena da
se osvrnem na sve i da malo razmislim zašto su se određene stvari
desile, zaključio sam da sam se previše zaleteo, da sam previše
hteo. Da sam izgoreo u toj nekoj želji, i da sam na neki način
odstupio od onog ritma planiranja treninga, oporavka i optimalne
pripreme, od te formule koja je idealno funkcionisala, perfektno
do tog trenutka. Odstupio sam od toga, zato što olimpijska godina
je uvek verovatno u rasporedu najteža godina, jer imate isti broj
turnira, s tim što imate i OI koje imaju posebnu težinu. I onda
morate posebno da se spremate za to, a nemate vremena zato što OI
uvek upadaju u tom zgusnutom periodu godine između Vimbldona i US
Opena gde imate još nekoliko velikih turnira, tako da je sve u
svemu to bila jedna velika lekcija. Verovatno je trebalo posle US
Opena da završim sezonu. Možda čak i posle OI, ali uspeo sam da
se nekako osposobim za US Open. Igrao sam finale, to je
izvanredan rezultat, ali sećam se jako dobro tog turnira. Tu sam
izvukao poslednje atome tog žara i te mentalne snage za
takmičenje, posle čega sam bio kao izduvan balon i jedini razlog
zasto sam nastavio da se takmičim do kraja sezone i da igram
turnire, je zbog toga što je Marej uhvatio zalet i što mi je bilo
ugroženo prvo mesto. Zapravo, dozvolio sam drugima da utiču na
mene da treba da nastavim. Ja sam osećao duboko u sebi da treba
da stanem, deo ljudi pored mene takođe je bio podrška. Pogotovo
moja supruga i roditelji su govorili da treba da stanem. Međutim,
naravno, niko ne može da odlučuje umesto mene“, rekao je
Đoković.

Ipak, Novak je odlučio da stane naredne godine.

„To je bilo prošle godine i to nisam ja odlučio, nego je
odlučila viša sila, i moje telo, jer prosto, lakat nije više
mogao da izdrži te napore. Lakat je naravno bio taj jedan problem
koji je postojao, i bio je tekući dve i po godine. Na pitanje
zašto toliko dugo, odgovor je jednostavan. Kao profesionalni
sportista vi se nosite sa odeđenom merom bola i nivoom bola i to
morate da prihvatite. Međutim, tačno znate i imate osećaj kada
taj bol prevazilazi neku granicu i kada vas onemogućuje da
pružate neki svoj maksimum. Meni je počelo to da se dešava
početkom 2016. godine. Ja sam inače protiv lekova, pilula itd.
Uvek se trudim da nekako radim najviše na preventivi umesto na
lečenju. Bolje je sprečiti nego lečiti, kako kažu. Ali, prosto u
tim trenucima, da bih nastavio da igram na tom nivou, kada je već
krenula sezona, morao sam da donesem odluku. Ili ću napraviti
pauzu i adekvatno se posvetiti tom problemu, ili ću nastaviti
sezonu sa antiinflamatorim lekovima. Ja sam izabrao ovu drugu
opciju i na neki način znam da je to bilo u tom trenutku
neophodno da bih nastavio da igram, ali kada gledam stvari iz ove
perspektive nije bila ispravna odluka za moje zdravlje. Naravno,
uzimajući u obzir ceo taj redosled nakon toga, tih godinu i po
dana, šta se sve dogodilo, verovatno ne bih napravio tu odluku
jer je pauza bila neminovna, pre ili kasnije“, konstatovao je
Novak.

Lekovi su samo maskirali uzroke povrede.

„To je bilo maskiranje simptoma. Bola nije bilo, jer je bio
prigušen, ali situacija se u laktu pogoršavala, a da ja to nisam
znao zato što to nisam osećao. Bol je signal tela da se nešto
dešava unutra što treba da se adresira. Ja na to nisam gledao
tako u tim trenucima i naučio sam lekciju težim putem“,
priznao je Đoković.

Usledila je operacija.

„To je bila moja prva i nadam se jedina operacija u životu.
Nisam ljubitelj operacija i noža pravo da vam kažem. Znam da je u
nekim situacijama to prosto neophodno. Da kažem neizbežno. Ali
sam se trudio na sve moguće načine da to izbegnem i onda sam uzeo
pauzu 2017. u junu, posle tog Vimbldona kada sam predao
četvrtfinale. Tada sam prosto osećao veliko rasterećenje i
olakšanje, zato što sam duboko u sebi znao da će taj trenutak
doći pre ili kasnije i da je prosto morao da se desi i onda kada
se desio konačno, kada sam bio onemogućen da držim reket u
rukama, onda sam shvatio u stvari da je preda mnom jedna
višemesečna pauza. Rekli su mi da mogu eventualno nakon 3 meseca
da se vratim na turnire, ali sam odlučio da uzmem 6 meseci bez
turnira, prosto zato što mi je trebalo isto malo pauze i da
napunim baterije, emotivno i malo psihički. Trebao mi je neki
svež početak. Onda sam posetio najbolje ortopede u Srbiji,
Severnoj Americi i širom sveta. Svi su me savetovali da operacija
nije neophodna, i da prosto treba da sledim neki određeni
protokol koji mi oni prepišu. Da bi se na kraju, kada sam se
vraćao za novu sezonu, bol ponovo pojavio i tu je onda krenula
frustracija zato sto sam uzeo 6 meseci vremena za pauzu, uveren
od strane svih doktora da je to bilo dovoljno vremena za
oporavak“, kaže Đoković.

Zahvat je obavljen u Švajcarskoj.

„Upoznao sam čoveka iz Švajcarske koji je ortopedski hirurg i
koji mi je rekao da ne moram odmah to da radim, ali da je bolje
što pre da se toga rešim, i na kraju sam i njega odbio i otišao u
Australiju, i opet igrao pod bolovima. Bilo je to na početku ove
godine. Kada sam se vratio iz Australije onda mi je bilo jasno i
prosto morao sam to da uradim. Posao je obavljen uzgred vrlo
dobro, jer sam se vrlo brzo vratio na teniski teren. Po mnogim
stručnjacima, možda prebrzo. Agasi i Radek, i doktori i familija,
niko nije bio za to da se ja vratim u tom trenutku. Samo ja
jesam! Ali, sada vidim da je to bila greška. Ali, ne bih ništa
menjao zato što su stvari upravo onakve kakve bi trebalo da budu
i upravo zbog tog celog procesa i svega što se izdešavalo ja sam
danas tu gde jesam i to je prosto tako“, rekao je Novak.

Saradnja sa Agasijem je u tom periodu prekinuta.

„Ostali smo u odličnim odnosima i nismo nijednog trenutka
imali zvaničan ugovor, kako je inače običaj sa ostalim trenerima.
On ima puno obaveza, ima porodicu, prati svoju decu, ima i
fondaciju. Agasi je poseban čovek koji mnogo voli da razgovara i
pronađe suštinu u svemu, što meni ne smeta jer ja isto volim da
pričam. Pomogao mi je da pronađem uzrok svega, kako da se nosim
sa određenim odlukama i emocijama. I stvarno je fantastičan čovek
u svakom pogledu. Ali, kako je Agasi rekao: Previše puta smo se
složili da se ne slažemo. I nema problema među nama, ali se
profesionalno nismo složili“, ističe Đoković.

Došao je trenutak kada je Novak posumnjao u sebe, u dalji tok
karijere.

„Prvo sam to rekao sebi, a onda i ljudima oko sebe. Svi su
bili zatečeni, jer u tim trenucima nisam bio siguran u ono što
pričam, i svako od nas kao čovek, nezavisno u kojem je polju
delanja, prolazi kroz takve trenutke. Posle operacije prolazile
su mi kroz glavu mnoge misli i emocije koje nisu bile najsjanije.
Najgore je kada kada preovladava sumnja u odnosu na veru i na
optimizam da stvari treba da izgledaju pozitivno. Ne stidim se
takvih trenutaka i moje krhkosti. Ali moj otac, majka i žena su
verovali uvek u mene. Moja braća i tim. Imam ogromnu zahvalnost
za ljude koji me okružuju, pogotovo moja majka koja je stub
familije i nosila je četvoricu muškarca na svojim leđima, kao i
otac koji mi je trasirao put i dozvoljavao mi da ispunim svoje
snove“, kaže Đoković.

Sa suprugom je otišao na planinu kod Marseja i tu se ponovo
upalila žar prema tenisu.

„Odlazak na planinu je bio izvrstan. Moja supruga nakon
trudnoće nije imala vremena da se posveti sebi i nije bila u
treningu, ali je ipak planinarila sa mnom četiri sata, i to je
bio momenat kada smo se zbližili i kada smo ostvarili još jaču
vezu. To putovanje od pet dana je donelo neku vrstu ispunjenja
ponosa i snage. A to putovanje nas je dodatno zbližilo, što nismo
imali od kako smo postali roditelji. Taj trenutak je bio najveća
prekretnica gde se sve vratilo u paketu“, rekao je Novak.

Đoković je pričao i o tome koliko mu je bilo bitno što je Stefan
bio na tribinama na Vimbldonu i bodrio ga.

„Mnogo mi je značilo, i inspirisalo. Kada postanente roditelj
svet vam se okrene naopačke. Kada smo postali roditelji
otključala se ta jedna nova dimenzija ljubavi u nama. Dolazim sa
treninga, ostavljam reket sa strane i ne razmišljam više o
tenisu. Tada skidam odelo tenisera i oblačim odelo roditelja. Za
mene kao oca je najbitnije da imam kvalitetno vreme sa svojom
decom, i za moju suprugu, i beskrajno sam joj zahvalan što
pokušava da organizuje naš zivot kod kuće i na putu tako mogu da
se posvetim deci dovoljno i pored tenisa“, kaže srpski
teniser.

Na temu ishrane, i fame u Srbiji u vezi sa tim šta Novak Đoković
jede, Nole je kratko rekao.

„Kao profesionalni sportista zavisim od onoga kako se osećam,
koliko energije imam da li sam dovoljno snažan, eksplozivan i
brz“, bilo je sve što je Nole imao da kaže na pomenutu
temu.

Jedno od pitanja odnosilo se na to ko sada pere čarape, uz
aluziju na izjavu njegove majke Dijane da je to činila godinama,
mučeći se da skine šljaku sa odeće.

„Mene je majka učila da sam perem svoje čarape. Na juniorskim
turnirima nije bilo novca čak ni za onaj žeton za mašinu. U
jednom hotelu u gradu u Francuskoj, lavabo je bio u spavaćem delu
sobe, čak ne ni u kupatilu. Mi smo čarape tu prali, a onda ih
sušili na uličnim banderama, da je čak i policija dolazila da nam
kaže da to ne radimo“, kazao je Đoković.

Novak je pomenuo i da vozi „Tesla“ automobil najviše zbog Nikole
Tesle.

„Samo zbog njega, mada je i ekološki auto, ali sa druge strane
najviše zbog njega. Tesla je naše gore list i najgenijalniji um
svih vremena. Ja stalno tražim ljude koji su reproducirali lik i
delo Tesle. To mi je hobi. Ono što me najviše oduševljava kod
njega nije samo to što je bio toliko skroman i normalan, i što je
sve svoje izume podredio evoluciji čovečanstva, a nije to uradio
iz materijalnih razloga“, rekao je Đoković.

Đoković je svirao saksofon u studiju, istakavši da njegovu pasiju
prema ovom instrumentu ne dele svi ukućani, pogotovo kada je
sviranje na amaterskom nivou, kao što je slučaj kod njega.

„Saksofon mi je oduvek bio najprivlačniji jer se uklapa u sve.
Još od srednje škole me je fascinirao“, priznao je
Novak.

Novakova Fondacija svake godine pomaže veliki broj dece širom
Srbije, na šta je Đoković ponosan.

„Moja uloga je da kroz sport i filantropski rad promenimo
sliku u društvu. Mene najviše zanimaju deca i time se bavimo kroz
fondaciju još od 2010. godine. Naša misija je da im obezbedimo
bolje uslove za rani razvoj tokom predškolskog doba“, rekao
je Đoković.

Među brojnim temama, Nole je pomenuo i naredne Olimpijske
igre.

„Tokio je jako blizu, i mislim da ću se te godine uoči Igara
bolje spremati za to takmičenje. Možda i neću da igram neke
turnire da bih se što bolje spremio za dobar plasman na OI
2020“, zaključio je najbolji srpski sportista.



Izvor