Home / Sve vijesti / Sport / Pogba – Žitije Pola „Nejakog“

Pogba – Žitije Pola „Nejakog“

Neki put kad napišem nešto, osećam se kao oni bendovi po
teksaškim vukojebinama što ih žica štiti od pijanih domicilnih
stočara i srče kojom zasipaju nesrećnike sa bendžom.

Jer, nepoznata muzika i nepopularno mišljenje u osnovi proizvode
isto, buku gomile, pa sva ta sranja što ti sruče na glavu nemaju
nikakve veze sa suštinom, odnosno kakvoćom, masa baš nema naviku
da bira bokserske džakove. Dovoljno je da postoji nešto na šta
mogu da nalepe naslage sopstvene frustracije.

Pre par godina, onog leta kada je bilo jasno da Pogba odlazi,
odnosno vraća se u grad oslobođen Ser Aleksovih zakona o
tretiranju alave i raspuštene omladine, napisao sam da bih ga, iz
perspektive navijača Juventusa, rado nosio na leđima do „Old
Traforda“. Dobro, hajde sad, da ne rizikujem, vukao bih rikšu, ne
naplaćujući po kilometru.

Italy Soccer Champions League

I pre nego što sam završio kao lisica kojoj je visoko grožđe
suviše kiselo, napisao sam jednu rečenicu, Junajted će biti
Pogbin problem, a ne obrnuto.

Šta to znači?

Prvo, da sve neodoljivo podseća na dete koje će se na kraju
ispovraćati u prodavnici slatkiša. Nije da je u Italiji bio na
dijeti, ali neuporedivo je. Jednom kada se creva i oči rašire,
kad se, što kaže Rambo, oslobodiš situacije u kojoj je organizam
mlad, a prihodi niski, nema te pilule što će obuzdati glad.

U Juventusu Pogba je bio klinac, bezbedno ušuškan u senku suviše
nadmoćnog tima, tu ima prostora i za zabavu. Uz to, greška je
zagarantovana poveljom o fudbalskim pravima početnika.

pogba

On više nije fudbaler, već brend i to menja apsolutno sve. Ne
nužno iz Pogbine vizure, već svih nas. Ljudi imaju velika
očekivanja od robnih marki, da nije tako ne bi crnogorski
studenti u Beogradu onih ružnih devedesetih odvajali od majčine
crkavice za iluziju prestiža koji donosi italijanska „roba“, ne
bi se budalasti Srbi zaduživali kod lihvara za separe i pet
minuta splavarske slave ovekovekovečene telefonom na
lizing.

Pa, kada je tako sa stvarima, zamislite ljude na koje su nakačili
cenu. Prosečan navijač će očekivati pored gola koji mu menja
život na jedno popodne i da mu Pogbin dres pribavi treće
poluvreme dostojno Bogova, ljudski je to, svoja zrnca zlatne
prašine mi skupljamo sa onih što su bolji od nas.

To da je Pogba marketinški vredan svake pare uzmite kao aksiom,
on je ikona današnjeg fudbala, dovoljno mlad, visok i vešt da
bude detant u fudbalskim tenzijama Južne Amerike i Evrope. Drugim
rečima, sad svako ima svoju projekciju nove velike ravnoteže
svetskog fudbala, Pogba protiv Nejmara. Ili su makar tvorci novog
poretka to zamislili kao zajebanciju sledeće decenije, način da
nas nateraju da prebolimo groblje slonova koje čeka Mesija i
Ronalda.

Pol Pogba

Ali, šta je u fudbalskom smislu očekivao Mančester
Junajted?

Da Pogba bude vođa?

Nemoguće, oko takvih igrača se ekipa ne okuplja, on nije lider,
kao ni Nejmar, može da dođe u poziciju da se pita, jer je bolji
od drugih, ali to nužno ne znači da će ga ostali slušati.

Da oko Pogbe okupi vezni red, kičmu tima, da kod njega bude
džojstik?

Ponovo nemoguće, Pogba je lik iz pesme koji je preslab za kiks
boks, prejak za rokenrol. On nije ni Roj Kin, ni Andrea Pirlo,
niti se služi strahom, niti veštinom. Ne volim da citiram
Makijavelija, njegove istine su ipak vezane za vremena kada je
vlast bila skopčana sa glavom na ramenima, ali prosta gomila
vaistinu poštuje ono što ne razume, odnosno sama je za to
nesposobna, ili motku po leđima.

Murinjo

Pogba ne može da ponudi nijedno u punoj meri, osim ako mu ne
pružiš takvu slobodu da pokušava do besvesti, za tako nešto
Junajted nema vremena, a nema ni mogućnosti, plus Murinjo takav
fudbal prezire.

I ne samo to, ne može da ga priušti, pa svođenje čitavog problema
na to da je ćar od Pogbe vidljiva samo ako Erera pomogne Matiću
da popuni sve krtičnjake na svojoj polovini deluje, u najmanju
ruku kao kafanska teorija. Prvo, Erera nije Pirlo ili Skols, niti
neko ko će diktirati igru duboko na svojoj polovini, što bi
oslobodilo možda Pogbu te obaveze i gurnulo ga iza špica, gde
njegov šut i gomila zečeva iz šešira u driblingu, potezu, mogu da
budu smrtonosni po protivnika.

Drugo, Pogba u ovom trenutku nije toliko dobar da vredi čekati
tih nekoliko trenutaka inspiracije, suviše je to praznih hodova u
igri. Ne bih da upoređujem sa De Brujneom koga Murinjo nije želeo
da čeka, ali ovo je ta klasična situacija, potrebno je vreme, i
potrebni su bolji saigrači. Ovako, očekivati od Pogbe da on bude
taj koji vuče rikšu sa Junajtedovim timom je nerealno.

Mancester junajted pol pogba

Treća stvar tiče se njegovog samopouzdanja. U Juventusu su
pričali o tome, on lako pada u depresiju ili malodušnost, kada mu
ne ide, što su mnogi bili skloni da pripišu mladosti, odnosno
nemogućnosti da kontroliše emocije. Ali, ljudi, često
zaboravljate da Pol Pogba igra ozbiljan fudbal šest godina i 24
mu je, mislio sam da samo mi u Srbiji za formirane ljude i dalje
pričamo da su talenti i da njihovo tek dolazi.

Na kraju, za veliki tim (nemojte mešati sa veličinom kluba),
Pogba je luksuz, Junajted to nije, niti će biti u dogledno vreme,
uz sve kupovine. Jer, ne zaboravite, oni više ne kupuju kao prva
ruka, fudbalska mapa se promenila, žderači arapskog novca prvi
biraju na tezgama, gurajući se sa Špancima koji imaju otvorenu
recku decenijama.

Jasno, da ostavimo otklon, možda je rano posle 18 meseci, ali
čini se da su u panici, u trci za prestižom, u Junajtedu bili
skloni da Pogbu proglase za ono što nije i da mu nataknu krunu
kojoj nije dorastao. Zbilja, „Pol Nejaki“ je nadimak koji bi mu u
ovom trenutku odlično pristajao.

Izvor

Ostavite odgovor