Home / Društvo / Православни календар: Свети великомученик Артемије

Православни календар: Свети великомученик Артемије

Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“ И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу“. Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.

Тропар (глас 4):Мученик Твој Господе, Артемије, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети праведни Артемије

Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу. Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде. После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија. Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.

Преподобни Герасим Нови

Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год. Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана. Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.

Преподобни новомученик Игњатије

Из Ески–Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.

Војевода свети Артемије
Веру своју пред царем не крије,
Него храбро своју веру јавља.
Христа Бога пред царем прославља.
Цар одступни Бога заборави.
И на муке свог војводу стави.
Светац Божји ум Богу посвети,
Љуте муке мало и осети.
Већа мука грешнику мучећи
Но праведном муке подносећи!
Цар војводу славног обезглави,
Господ слугу Својега прослави:
У царство га небесно узнесе,
Власт му даде да изгони бесе,
Сваку болест и муку да лечи,
Силом божјом, без труда и речи.
Ко год Христа љуби и верује.
Помаже му свети Артемије.

РАСУЂИВАЊЕ

Дивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба, па дођоше и у кућу Ђорђа, оца Игњатијева, да виде, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана“. Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва, — хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице, да му Она устроји пут ка мучеништву, он чу неки шум пред собом, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9), и то:
1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;
2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију, где метну руке на њ да прогледа.

БЕСЕДА

о старим и новим причама о чудесима божјим
Боже, ушима нашим услишасмо и оци
наши приповједише нам дјело које си учинио
у њихово вријеме, у старо вријеме
 (Пс. 41, 1).
Тако цар Давид говори од имена народа свога. И набраја цар неколика велика дела Божја, која Бог учини за народ Израиљски. О свима тим делима Божјим и ми услишасмо, браћо, из Светога Писма, — и о коликим још и каквим још, о којима Давид не знаде, јер се догодише после њега! Сврх онога што Давид беше чуо не чусмо ли ми несравњиво чудеснија и већа дела Божјег Промисла и Божјег човекољубља? Син Божји ваплоти се од Пречисте Деве и поживе као човек међу људима, мудрост изли, чудеса учини, смрт умртви, ђавола посрами, силу даде следбеницима Својим. То не чу Давид, а ми чусмо, јер нам то јавише наши духовни Оци: апостоли и јеванђелисти, мученици и праведници, и сви редом светитељи од времена онога, времена старога, до дана данашњега. И не само јавише нам они него нам сваки дан Дух Божји јавља кроз Цркву свету, кроз благодатне тајне, кроз чудеса безбројна и безбројна. Ево нам разлога за велику радост, али и за велики страх. Јер нам је дато много, па ће се много од нас и тражити. Дато нам је више богатства духовнога него свима који живеше пре Христа: више мудрости и знања, више славе Божје и силе, и више, много више примера Божје љубави према човеку и човечје љубави према Богу. Упитајте се, о богаташи над богаташима, шта сте за све ово ви дали и шта дајете Богу? Потрудите се, дакле, да се не постидите на Суду Божјем. Као сан измичу се и измаћиће се ускоро сви дани ваши на земљи. И ускоро ће глас трубе ангелске сазвати све народе и све људе на Суд Божји Страшни. Потрудите се, да се не постидите. Јер нећете се моћи изговорити: нисмо знали, или нисмо имали! Знате и имате више откровења него што су имали Давид и Соломон. И више ће се од нас тражити него од њих.
О Сине Божји, велики и чудни Господе Боже и Спасе наш, опомињи нас сваки дан и сваки час на крв Твоју Свету, проливену за нас. Да не заборавимо, Господе, и да се вечно не осудимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.

________________________-

Sveti velikomučenik Artemije
Ovaj slavni svetitelj beše rodom Misirac i prvi vojvoda cara Konstantina Velikog. Kada se caru Konstantinu javi pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije vide taj krst, poverova u Hrista Gospoda i krsti se. Docnije, u vreme cara Konstancija posla ga ovaj car u Jeladu, da prenese mošti sv. Andreja iz Patrasa i sv. Luke iz Tive u Carigrad, što vojvoda Artemije s radošću izvrši. Po tom bi postavljen Artemije za avgustalija i namesnika carskog u Misiru, u kome zvanju on beše i za vreme Konstancija, sina Konstantinova, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika. Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to sv. Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: „zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?“ I još proreče Artemije caru: „tvoja je pogibao blizu“. Razjareni car posla ona dva česna sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju. Svega ranjena i iskrvavljena baciše Artemija u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javi, isceli ga i uteši. Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo sv. Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše, 362. god. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sv. Artemije i proreče.

Tropar (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Artemije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Sveti pravedni Artemije

Rođen 1532. godine. Sin ruskih seljačkih roditelja, Kozme i Apolinarije, iz sela Verkola, okruga Dvinskog. Još od pete godine razlikovao se od druge dece neobičnom pobožnošću i krotošću. Kada mu beše 13 god. iđaše dečko sa ocem svojim kroz neku veliku šumu. Od silne bure i nepogode umre Artemije u šumi, i žalosni otac njegov ne mogući kopati grob pokri telo njegovo granjem i ode. Posle 28 godina čovek neki vide u toj šumi neobičnu svetlost, priđe toj svetlosti i nađe neraspadnuto i netljeno telo Artemijevo. Mnogi bolesnici biše isceljeni od bolesti čim se kosnuše tela sv. Artemija. Njegove sv. mošti počivaju u jednom manastiru blizu Pinege u guberniji Arhangelskoj.

Prepodobni Gerasim Novi

Iz Trikale u Peloponezu, od slavne familije Notaras. Rođen 1509. god. Podvizavao se na Atonu, potom u Palestini, gde je postio 40 dana. Potom se nastanio na ostrvu Kefaloniji, gde je osnovao i jedan ženski manastir. Molitvom nizvodio kišu, isceljivao bolesnike i prozirao u budućnost. Upokojio se u Gospodu 15. avgusta 1579. god. Čudotvorac za života i po smrti.

Prepodobni novomučenik Ignjatije

Iz Eski–Zagore u Bugarskoj, iz one slavne Zagore, koja je dala crkvi Božjoj mnogo svetih podvižnika i mučenika. Podvizavao se u Skitu sv. Jovana Preteče na Atonu. Dragovoljno predao se Turcima na mučenje za Hrista. Obešen u Carigradu 8. okt. 1814. god. Mošti mu čudotvorne. Glava mu se česno čuva u man. sv. Pantelejmona.

Vojevoda sveti Artemije
Veru svoju pred carem ne krije,
Nego hrabro svoju veru javlja.
Hrista Boga pred carem proslavlja.
Car odstupni Boga zaboravi.
I na muke svog vojvodu stavi.
Svetac Božji um Bogu posveti,
Ljute muke malo i oseti.
Veća muka grešniku mučeći
No pravednom muke podnoseći!
Car vojvodu slavnog obezglavi,
Gospod slugu Svojega proslavi:
U carstvo ga nebesno uznese,
Vlast mu dade da izgoni bese,
Svaku bolest i muku da leči,
Silom božjom, bez truda i reči.
Ko god Hrista ljubi i veruje.
Pomaže mu sveti Artemije.
RASUĐIVANjE

Divno rukovodi milosrdni Bog one koji se predadu Njegovoj svetoj volji i Njegovom staranju. Kao što voskar od meka voska pravi onakve sveće kakve on želi, tako i Bog premudri pravi od predanih slugu Svojih svetila besmrtna u carstvu nebeskom. Sv. Ignjatije novomučenik beše sav predan Bogu još kao dečak, i žuđaše da bude monah i da bude mučenik za veru. U vreme ustanka Karađorđeva prikupljahu Turci vojsku po Bugarskoj protiv Srba, pa dođoše i u kuću Đorđa, oca Ignjatijeva, da vide, ima li ko za vojsku. Videći Đorđa razvijena i snažna čoveka htedoše ga uzeti u vojsku. Ali im Đorđe odlučno reče: „ne mogu ja ići protiv jednovernih mi hrišćana“. Razjareni Turci odmah ga na mestu ubiše. Mladi Ignjatije sakri se u nekoj susednoj kući, po tom prebeže u Rumuniju; no želja za monaštvom odvede ga u Sv. Goru. Ali on htede još nešto više od monaštva, — htede mučeništva. Moleći se sa suzama jedne noći pred ikonom Presvete Bogorodice, da mu Ona ustroji put ka mučeništvu, on ču neki šum pred sobom, i vide kako se iz ikone one odvoji svetao venac i dođe na glavu njegovu. Uskoro po tom on je mučenički postradao od Turaka i primio venac večne slave.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno javljenje Gospoda apostolu Ananiji i Savlu (Dela Ap. 9), i to:
1. kako se javi Gospod Ananiji i uputi ga ka Savlu u ulicu Pravu;
2. kako Savle u tom istom času vide u viziji Ananiju, gde metnu ruke na nj da progleda.

BESEDA

o starim i novim pričama o čudesima božjim
Bože, ušima našim uslišasmo i oci
naši pripovjediše nam djelo koje si učinio
u njihovo vrijeme, u staro vrijeme (Ps. 41, 1).
Tako car David govori od imena naroda svoga. I nabraja car nekolika velika dela Božja, koja Bog učini za narod Izrailjski. O svima tim delima Božjim i mi uslišasmo, braćo, iz Svetoga Pisma, — i o kolikim još i kakvim još, o kojima David ne znade, jer se dogodiše posle njega! Svrh onoga što David beše čuo ne čusmo li mi nesravnjivo čudesnija i veća dela Božjeg Promisla i Božjeg čovekoljublja? Sin Božji vaploti se od Prečiste Deve i požive kao čovek među ljudima, mudrost izli, čudesa učini, smrt umrtvi, đavola posrami, silu dade sledbenicima Svojim. To ne ču David, a mi čusmo, jer nam to javiše naši duhovni Oci: apostoli i jevanđelisti, mučenici i pravednici, i svi redom svetitelji od vremena onoga, vremena staroga, do dana današnjega. I ne samo javiše nam oni nego nam svaki dan Duh Božji javlja kroz Crkvu svetu, kroz blagodatne tajne, kroz čudesa bezbrojna i bezbrojna. Evo nam razloga za veliku radost, ali i za veliki strah. Jer nam je dato mnogo, pa će se mnogo od nas i tražiti. Dato nam je više bogatstva duhovnoga nego svima koji živeše pre Hrista: više mudrosti i znanja, više slave Božje i sile, i više, mnogo više primera Božje ljubavi prema čoveku i čovečje ljubavi prema Bogu. Upitajte se, o bogataši nad bogatašima, šta ste za sve ovo vi dali i šta dajete Bogu? Potrudite se, dakle, da se ne postidite na Sudu Božjem. Kao san izmiču se i izmaćiće se uskoro svi dani vaši na zemlji. I uskoro će glas trube angelske sazvati sve narode i sve ljude na Sud Božji Strašni. Potrudite se, da se ne postidite. Jer nećete se moći izgovoriti: nismo znali, ili nismo imali! Znate i imate više otkrovenja nego što su imali David i Solomon. I više će se od nas tražiti nego od njih.
O Sine Božji, veliki i čudni Gospode Bože i Spase naš, opominji nas svaki dan i svaki čas na krv Tvoju Svetu, prolivenu za nas. Da ne zaboravimo, Gospode, i da se večno ne osudimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Ostavite odgovor