Home / Sve vijesti / Sport / Španija, morbo, 21 gram duše i privilegija debele zadnjice!

Španija, morbo, 21 gram duše i privilegija debele zadnjice!

Kada kompromise posmatrate kao prodavanje duše i principa u malim
količinama, tačnije racionalizujete postupke kroz sitne korake
unazad, obično naplata podrazumeva velike brojeve ispred
crte.

U svom ovom morbu između Reala i saveza, kompromis je nemoguć,
upravo jer kada je što reče Kundera nešto stvar srca, a u
španskom fudbalu to uvek jeste, nema srednjeg rešenja.
Jednostavno, nije postojao način da savez proguta žabu u ime
pretpostavljenog višeg cilja.

Znate li šta znači reč koju sam upotrebio „morbo“?

Na srpski je neprevodiva, u fudbalu se posmatra kao jedna vrsta
perverzije, Fil Bol je napisao strašnu knjigu o tome.

Morbo nije rivalitet, već opsednutost razlikom, 1001 način da
isprovociraš reakciju druge strane, deluje perverzno, kao stalna
potreba za emocionalnim uzbuđenjem, pre i posle utakmice.

Spanija

Zbog toga ne postoji način da španski savez pristane da bude
objekt u ovom morbo činu koji je izveo Real, vodeći se onim što
bi neko nazvao uskim interesom. Samo, na Šamartenu i svim drugim
Realovim habitatima uvek se vodilo kastiljanskim principom,
„Što je dobro za krunu, dobro je za Španiju“.

Zbog čega bi se Real razlikovao?

Reprezentacija je na tom poluostrvu uvek bila zbir očekivanja
rogova u vreći koji na prvi potres imaju jedan cilj, da ubodu
onoga do sebe.

Kao što to obično biva, ono što se u Srbiji gadno naziva
sabornost, rodilo se kao posledica neočekivanog uspeha generacije
koja je za razliku od prethodnih bila dostojna loženja.

spanija navijaci

Uspeh je lekovit u smislu želje svih da razgrabe zlatnu prašinu,
to nalaženje zlatne žice je i u Klondajku među kopačima zlata
rađao solidarnost i trpeljivost, prosto, tako je kada se čini da
nečega ima za sve.

Sada se Španija vratila na fabrička podešavanja, ima strašan tim,
ali i pocepane slike velikih ljubavi od 2008. do 2102. posle toga
je rudnik presušio.

Lopetegi je Baskijac, to znači biti negde na pola prašnjavog puta
između urlanja na Madrid i zavisti prema katalonskoj privilegiji,
Prosto, morao bih da napišem esej da vam objasnim taj regionalni
morbo, nisu svi nacionalizmi isti, mada je negativna emocija
prema Madridu zajednički imenitelj.

Lopetegi

Verovatno bi neki psiholog objasnio njegovu odluku kao priliku da
ščepaš ono što ti je izmicalo čitavu karijeru, glavnu
ulogu.

Lopetegija su kao čoveka možda definisali ljudi poput Zubizarete,
Paka Buja, Vitora Baije, veliki golmani njegovog vremena.

Jer, to nije mogućnost da u 70 utakmica u sezoni, braniš makar
deset u nebitnom meču Lige šampiona ili gostovanju u pustinji La
Manče u kupu. Ne, tada rotacija nije postojala, uloge, odnosno
krupna slova na plakatu su uvek bila ista, zacementirana. Večiti
broj 2 u Barsi i Realu, je u manjim klubovima poput Logronjesa i
Raja bio neupitan izbor, ali hajde da budemo realni, u Valjekasu
ste fudbalski bliži prosjaku nego kraljeviću, i to ne u smislu u
kome je to shvatao Mark Tven. Neko će možda u tome naći
romantiku, samo Lopetegi je jednostavno morao da uskoči u voz za
Madrid.

Sve što se desilo u poslednjih 48 sati je tektonski rascep, nešto
što bi se na Netflixu zvalo „Svi Florentinovi ljudi“.

Serhio Ramos

Ramos je znao i podelio tajnu sa onima sa kojima provodi većinu
godine, na kraju krajeva, nemojte biti naivni, on je jedini
fudbaler koji poput Grime Crvjezika ima moć da predsedniku
došapne savet. Upravo je bela strana španske svlačionice kroz
omertu pokazala razvalinu koja zjapi među tim zidovima.

Igrači su pokušali da spasu Lopetegija, njihov interes je jasan,
rezultat, kompromis kao deljenje zajedničkog cilja, velikog
rezultata je u redu, samo, u Španiji morbo stavlja tačku, čini
takav ishod nemogućim.

Španski kompromis o tome da se ne kopaju rane građanskog rata,
nije podrazumevao morbo, jer tu niko perverzno ne uživa, svako je
gubio najdragocenije, ljude, sopstvenu krv.

Ovo je drugačija Španija, oslobođena stega kolektivnog pamćenja
loših vremena, ima tu, što kaže Almodovar, privilegiju da je
debljina dupeta vuče natrag na zemlju i omogućava joj šansu novog
dana.

Spanija
To je olakšalo odluku saveza da ne poljubi kopačku Reala, makar
to značilo i krah na prvenstvu, fudbal je morbo, ali više nije
moranje, supstitut za loš život, niti prodavanje onih 21 gram
duše, nema potrebe. Postoji strast, postoji emocija, ali glava
ostaje na ramenima. Pomaže i to što je Španija naučila da pobedi,
bila je već tamo, nema više ni te istorijske razočaranosti u
predstavu o sebi kao čuvaru lepote same igre.

A, kada je tako, odluka nije istorijska, ni svaka utakmica nije
ona koju krstimo utakmicom veka.

To se prijatelji zove mogućnost izbora bez straha od posledice,
nešto što mi gotovo nikada nemamo, u fudbalu ili životu,
svejedno.

Izvor

Ostavite odgovor