Home / Sve vijesti / Politika / Шта ако Русија у УН покрене питање легитимитета суда…

Шта ако Русија у УН покрене питање легитимитета суда…

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, и Павел Дорохин, председник Комитета Русије за одбрану генерала Младића, одржаће 4. децембра конференцију у „Миа Росија севодња“ на којој планирају да изнесу истину о начину на који ради Трибунал у Хагу и о притисцима на генерала Младића, најављује Дорохин за Спутњик.

Централни проблем Трибунала у Хагу и питање које је постављано од првог дана рада и првих предмета, према речима Бранислава Тапушковића, адвоката, такозваног пријатељ суда у процесу против Слободана Милошевића и дугогодишњег браниоца других оптужених у Трибуналу, јесте — да ли је тај суд основан од стране надлежног органа.

Политичке конотације од почетка рада

„Инсистирало се да се о томе изјасни Стални међународни суд у Хагу. Никад нису допустили да се о томе изјасни Стални трибунал. Проблем је био што је Хашки суд основан од стране Савета безбедности Уједињених нација за шта није био надлежан као извршни орган Генералне скупштине, већ је за то била надлежна Генерална скупштина. И због тога је било тих политичких конотација током читавог времена у којем је функционисао тај суд“, прецизира Тапушковић за Спутњик.

На питање да појасни разлику између Генералне скупштине УН и Савета безбедности УН, а поводом оснивања Трибунала у Хагу, Тапушковић за Спутњик додатно тумачи да Генерална скупштина УН доноси такве одлуке, а да је Савет безбедности УН извршни орган. Оснивање Хашког суда је, наглашава Тапушковић, била одлука која је могла да се донесе само у Генералној скупштини УН.

Председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин наложио је Комитету за међународне послове да размотри све аспекте скандалозне хашке пресуде Ратку Младићу и предложи конкретна решења како на њу реаговати. Које су све могућности пред тим Комитетом?

„Па ево, управо нека постави то питање: да Стални међународни суд дефинитивно одлучи да ли је Савет безбедности УН могао да оснује Хашки трибунал за бившу Југославију и да то важи само за те две мале тачке на кугли земаљској — за бившу СФРЈ и Руанду и да нема универзалне димензије да се мора примењивати на сваку државу на свету“, сугерише адвокат Тапушковић за Спутњик.

Наравно, не могу се чињенице које су утврђене мењати било каквим иницијативама, напомиње Тапушковић, али врло велики поен би био кад би то стигло на Генералну скупштину и утврдило се да ли је тај суд за бившу Југославију основан легитимно у духу статута УН, или не.

Велико је питање, резонује Тапушковић, шта би се догодило ако би се испоставило да СБ УН није могао на тај начин да оснује Трибунал и да ли би неке одлуке суда могле ретроактивно да буду промењене.

Шта ако прописи нису поштовани

„Сад је проблем који се тиче принципа ретроактивности, питање је да ли би то могло да има утицај на раније предмете. У сваком случају много би важно било да се фиксира тај проблем и да се утврди да је Савет Безбедности поступао ван својих овлашћења“, сматра Тапушковић.

Ако се као тачно испостави писање неких медија из Београда о томе да постоји могућност да Москва питање Младића покрене у СБ УН, Тапушковић сумња да би у односу на чињенично стање које је утврђено у том предмету против Младића тешко могли нешто да издејствују.

„Мислим да је централни проблем ово о чему сам вам говорио, то правно питање и тај проблем у вези са легитимитетом Хашког трибунала. СБ УН је само извршни орган Генералне скупштине УН. Прописима који се тичу рада УН прописано је ко какве одлуке доноси, односно које одлуке доноси Генерална скупштина УН. Оснивање Трибунала је једна од таквих одлука. А тек после доношења одлуке на ГС УН је извршава СБ УН“, закључује Тапушковић.

Председник Комитета Русије за одбрану Ратка Младића Павел Дорохин подсећа за Спутњик да се обратио Државне думе Русије, да је Комитету за међународне послове наложено да припреми предлог за реаговање Русије и да су потом уследиле консултације са Министарством спољних послова и шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим.

„Званична представница Министарства Марија Захарова је у име државе Русијеизнела наш став о пресуди Младићу и политизованом Хашком трибуналу. Пошто сада Младићев тим припрема жалбу на одлуку Хашког трибунала, а у међувремену ће се променити и статус тог суда, одлучили смо да реагујемо и у име Руског одбора за одбрану генерала Младића“, истиче Дорохин.

Izvor: Sputniknews/Srbin.info

Ostavite odgovor