Home / Društvo / Свети Козма и Дамјан

Свети Козма и Дамјан

Бесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца њихова мајка, Теодотија, посвети све време и труд, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе, те синови њени израстоше као две слатке воћке, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини, и бесплатно помагаху болесним не толико лекаријама колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима, тј. Бесплатним лекарима, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мат. 10, 8). Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути, да у последњем часу не призва у помоћ св. Козму и Дамјана. И тако прослави Господ за увек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.

Тропар (глас 8):Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, бесплатно сте добили дар исцељења, бесплатно нам га и дарујте.

Свети мученик Ерминигелд царевић

Син цара Готског Лувигелда, који се држаше Аријеве јереси. Но Ерминигелд не одступи од Православља поред свих ласки и претњи свога суровог оца јеретика. Отац га баци у тамницу, и на Ускрс рано посла неког епископа јеретика, да га причести. Али угодник Божји не хте примити причешће из руку јеретика, о чему овај извести цара. Цар се наљути и нареди, те Ерминигелду џелати одсекоше чесну главу, 586. год. Доцније се Лувигелд покаја, што уби сина, одрече се јереси и врати у Православље.

Преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем

Рођен у епархији Костурској од родитеља Мартина и Параскеве. Радећи с овцама Јаков се обогати, и тиме изазове завист свога брата, који га оклевета код Турака као да је нашао неко благо у земљи. Јаков побегне у Цариград, где се опет врло разбогати. Једном би Јаков гост код неког турског бега. Турци јеђаху месо, а Јаков посташе. Тада рече онај бег: „велика је ваша вера хришћанска!” И исприча, како је његова жена била умоболна, и како ју је он, после свих лекара и лечења, одвео патријарху да јој чита молитву. Чим је патријарх отворио књигу да чита сину нека небеска светлост по храму. По свршетку молитве жена његова оздрави. Чувши Јаков Турчина како хвали веру хришћанску, раздаде све своје имање и оде у Св. Гору, где се замонаши у манастиру Иверу. Подвизавао се у Св. Гори, а пострадао за веру од Турака у Једрену 1. нов. 1520. год. Мошти његове чудотворне као и његових ученика почивају у ман. св. Анастасије у Галачисту близу Солуна.

Црква слави чудотворне Враче,
Сјајне звезде што Господом зраче,
Светог Козму и светог Дамјана,
Два хришћанска дивна великана,
Тодотију мајку уз синове,
Што одхрани оваке дивове.
Славна браћа закон испунише
И милошћу Христу угодише,
Угодише Христу милосноме
Највећему Врачу безмездноме.
Дар примише, лекари посташе,
Дар примише, ал’ га не продаше
Даре Божје бедним дариваху,
Именом их Христовим цељаху.
Време свеце тамом не покрива,
Тако било – тако и сад бива,
Нити покри чудотворне Враче,
Они данас к’о и некад зраче,
И помажу болним и невољним
Молитвама моћним, добровољним,
Пред Христовим престолом небесним.
Част и слава Врачима чудесним!

РАСУЂИВАЊЕ

Св. Иларион Мегленски водио је велику борбу против богумила. Једанпут се прваци богумилски скупе код Илариона и отпочну с њим препирку о вери. Богумили учаху, да је Бог створио духовни свет а ђаво материјални. На то им одговори Иларион, да у Св. Писму пише: Бог је цар од све земље (Пс. 46, 7), и још: Господња је земља и све што је на њој (Пс. 23, 1). Богумили тврђаху, да је Стари Завет од ђавола. На то им светитељ одговори: „кад би Стари Завет заиста происходио од ђавола, зар би Христос рекао: испитајте писанија…. и она свједоче за мене (Јов. 5, 39)? И зар би Он признао за највише заповести оне о љубави према Богу и ближњему, које су некад биле дате Мојсеју?” Богумили још тврђаху, да је тело Христово донесено с неба. На то им рече св. Иларион, да кад би тако било, онда тело Христово не би осећало ни глади, ни жеђи, ни умора, ни страдања, нити би подлежало смрти. Богумили тада изјавише негодовање своје према крсном знаку, који хришћани православни употребљавају. На то им одговори светитељ: „а шта ћете чинити, када се јави на небу знамење Сина Човечјег, Крст Његов, и када се заплачу сва племена земна, која нису веровала Крсту?” И још им рече: „како говорите, да је све зло од материје зле, а међутим нећете да се поклоните ономе Дрвету којим је освећен сав материјални свет?”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну силу апостолске речи (Дела Ап. 16), и то:
1. како Павле и Сила говораху скупљеним женама крај воде у Филиби:
2. како Господ отвори срце жене Лидије, те се крсти она и дом њен.

БЕСЕДА

о позиву свих хришћана да буду свети
Светима који су у Ефесу (Еф. 1, 1).
Светима назива апостол хришћане у Ефесу. Не назива он светим једног или двојицу од њих или један део њих него све. Није ли то дивно чудо Божје, да људи не у пустињи него у граду, и то у једном идолском и поквареном граду, буду свети? И да буду свети људи жењени, који децу рађају, који тргују и послују! Такви су ваистину били први хришћани. Њихова преданост и верност и ревност у вери, као и светост и чистота живота, потпуно је оправдала назвање светима. Ако су у последња времена свети постали изузетак, у она прва времена несвети били су изузетак. Свети су били правило. У осталом не треба се чудити што апостол назива све крштене душе у Ефесу светим још и због тога, што он има један још узвишенији назив за све хришћане, на име синови, синови Божји (Гал. 4, 6). Право да се тако називамо дао нам је и сам Христос Господ, када нас је научио, да ословљавамо Бога: Оче наш!
О браћо моја, не говоримо ли ми Богу сваки дан: свјати Боже? Не називамо ли ангеле светим? Не називамо ли Мајку Божју светом? И пророке, и апостоле, и мученике, и праведнике? Не називамо ли небо светим, и царство небеско светим? Ко се, дакле, може уселити у царство свето осим светих? Ако имамо наду на спасење, имамо наду и на светост.
О Боже Свети, који у светињи живиш и међу светима почиваш, и свете к Себи призиваш и милујеш, помози и нама, да се осветимо, – у речима и у мислима и у делима. На славу Твоју и на спасење наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.

>>>

Besrebrenici i čudotvorci. Braća po telu i po duhu, rodom negde iz Azije, od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po smrti oca njihova majka, Teodotija, posveti sve vreme i trud, da sinove svoje vaspita i podigne kao istinite hrišćane. I Bog joj pomože, te sinovi njeni izrastoše kao dve slatke voćke, i kao dva svetilnika sveta. Behu naučeni lekarskoj veštini, i besplatno pomagahu bolesnim ne toliko lekarijama koliko imenom Gospoda Isusa Hrista. I behu prozvati bezmezdnim vračima, tj. Besplatnim lekarima, jer besplatno lečiše i tako ispuniše Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mat. 10, 8). Toliko behu oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljuti na brata svog Damjana, što ovaj uze tri jajca od neke žene Paladije, i naredi Kozma, da posle smrti njegove ne sahrane ga do brata mu Damjana. U stvari Damjan sveti ne uze ta tri jajca kao nagradu za to što on isceli bolesnu Paladiju, nego što ga ova zakle Presvetom Trojicom, da uzme ta tri jajca. Ipak po smrti njihovoj, u mestu Feremanu, behu zajedno sahranjeni shodno otkrovenju Božjem. Behu ova braća sveta čudotvorci veliki i za života i posle smrti. Nekome težaku pri spavanju uvuče se zmija kroz usta u stomak, i imaše bedni čovek u najvećim mukama izdahnuti, da u poslednjem času ne prizva u pomoć sv. Kozmu i Damjana. I tako proslavi Gospod za uvek čudotvorstvom one koji Njega proslaviše na zemlji verom, čistotom i milošću.

Tropar (glas 8):
Sveti besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše, besplatno ste dobili dar isceljenja, besplatno nam ga i darujte.

Sveti mučenik Erminigeld carević
Sin cara Gotskog Luvigelda, koji se držaše Arijeve jeresi. No Erminigeld ne odstupi od Pravoslavlja pored svih laski i pretnji svoga surovog oca jeretika. Otac ga baci u tamnicu, i na Uskrs rano posla nekog episkopa jeretika, da ga pričesti. Ali ugodnik Božji ne hte primiti pričešće iz ruku jeretika, o čemu ovaj izvesti cara. Car se naljuti i naredi, te Erminigeldu dželati odsekoše česnu glavu, 586. god. Docnije se Luvigeld pokaja, što ubi sina, odreče se jeresi i vrati u Pravoslavlje.

Prepodobni mučenik Jakov sa učenicima Jakovom i Dionisijem
Rođen u eparhiji Kosturskoj od roditelja Martina i Paraskeve. Radeći s ovcama Jakov se obogati, i time izazove zavist svoga brata, koji ga okleveta kod Turaka kao da je našao neko blago u zemlji. Jakov pobegne u Carigrad, gde se opet vrlo razbogati. Jednom bi Jakov gost kod nekog turskog bega. Turci jeđahu meso, a Jakov postaše. Tada reče onaj beg: „velika je vaša vera hrišćanska!” I ispriča, kako je njegova žena bila umobolna, i kako ju je on, posle svih lekara i lečenja, odveo patrijarhu da joj čita molitvu. Čim je patrijarh otvorio knjigu da čita sinu neka nebeska svetlost po hramu. Po svršetku molitve žena njegova ozdravi. Čuvši Jakov Turčina kako hvali veru hrišćansku, razdade sve svoje imanje i ode u Sv. Goru, gde se zamonaši u manastiru Iveru. Podvizavao se u Sv. Gori, a postradao za veru od Turaka u Jedrenu 1. nov. 1520. god. Mošti njegove čudotvorne kao i njegovih učenika počivaju u man. sv. Anastasije u Galačistu blizu Soluna.

Crkva slavi čudotvorne Vrače,
Sjajne zvezde što Gospodom zrače,
Svetog Kozmu i svetog Damjana,
Dva hrišćanska divna velikana,
Todotiju majku uz sinove,
Što odhrani ovake divove.
Slavna braća zakon ispuniše
I milošću Hristu ugodiše,
Ugodiše Hristu milosnome
Najvećemu Vraču bezmezdnome.
Dar primiše, lekari postaše,
Dar primiše, al’ ga ne prodaše
Dare Božje bednim darivahu,
Imenom ih Hristovim celjahu.
Vreme svece tamom ne pokriva,
Tako bilo – tako i sad biva,
Niti pokri čudotvorne Vrače,
Oni danas k’o i nekad zrače,
I pomažu bolnim i nevoljnim
Molitvama moćnim, dobrovoljnim,
Pred Hristovim prestolom nebesnim.
Čast i slava Vračima čudesnim!
RASUĐIVANjE

Sv. Ilarion Meglenski vodio je veliku borbu protiv bogumila. Jedanput se prvaci bogumilski skupe kod Ilariona i otpočnu s njim prepirku o veri. Bogumili učahu, da je Bog stvorio duhovni svet a đavo materijalni. Na to im odgovori Ilarion, da u Sv. Pismu piše: Bog je car od sve zemlje (Ps. 46, 7), i još: Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj (Ps. 23, 1). Bogumili tvrđahu, da je Stari Zavet od đavola. Na to im svetitelj odgovori: „kad bi Stari Zavet zaista proishodio od đavola, zar bi Hristos rekao: ispitajte pisanija…. i ona svjedoče za mene (Jov. 5, 39)? I zar bi On priznao za najviše zapovesti one o ljubavi prema Bogu i bližnjemu, koje su nekad bile date Mojseju?” Bogumili još tvrđahu, da je telo Hristovo doneseno s neba. Na to im reče sv. Ilarion, da kad bi tako bilo, onda telo Hristovo ne bi osećalo ni gladi, ni žeđi, ni umora, ni stradanja, niti bi podležalo smrti. Bogumili tada izjaviše negodovanje svoje prema krsnom znaku, koji hrišćani pravoslavni upotrebljavaju. Na to im odgovori svetitelj: „a šta ćete činiti, kada se javi na nebu znamenje Sina Čovečjeg, Krst Njegov, i kada se zaplaču sva plemena zemna, koja nisu verovala Krstu?” I još im reče: „kako govorite, da je sve zlo od materije zle, a međutim nećete da se poklonite onome Drvetu kojim je osvećen sav materijalni svet?”

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesnu silu apostolske reči (Dela Ap. 16), i to:
1. kako Pavle i Sila govorahu skupljenim ženama kraj vode u Filibi:
2. kako Gospod otvori srce žene Lidije, te se krsti ona i dom njen.

BESEDA

o pozivu svih hrišćana da budu sveti
Svetima koji su u Efesu (Ef. 1, 1).
Svetima naziva apostol hrišćane u Efesu. Ne naziva on svetim jednog ili dvojicu od njih ili jedan deo njih nego sve. Nije li to divno čudo Božje, da ljudi ne u pustinji nego u gradu, i to u jednom idolskom i pokvarenom gradu, budu sveti? I da budu sveti ljudi ženjeni, koji decu rađaju, koji trguju i posluju! Takvi su vaistinu bili prvi hrišćani. Njihova predanost i vernost i revnost u veri, kao i svetost i čistota života, potpuno je opravdala nazvanje svetima. Ako su u poslednja vremena sveti postali izuzetak, u ona prva vremena nesveti bili su izuzetak. Sveti su bili pravilo. U ostalom ne treba se čuditi što apostol naziva sve krštene duše u Efesu svetim još i zbog toga, što on ima jedan još uzvišeniji naziv za sve hrišćane, na ime sinovi, sinovi Božji (Gal. 4, 6). Pravo da se tako nazivamo dao nam je i sam Hristos Gospod, kada nas je naučio, da oslovljavamo Boga: Oče naš!
O braćo moja, ne govorimo li mi Bogu svaki dan: svjati Bože? Ne nazivamo li angele svetim? Ne nazivamo li Majku Božju svetom? I proroke, i apostole, i mučenike, i pravednike? Ne nazivamo li nebo svetim, i carstvo nebesko svetim? Ko se, dakle, može useliti u carstvo sveto osim svetih? Ako imamo nadu na spasenje, imamo nadu i na svetost.
O Bože Sveti, koji u svetinji živiš i među svetima počivaš, i svete k Sebi prizivaš i miluješ, pomozi i nama, da se osvetimo, – u rečima i u mislima i u delima. Na slavu Tvoju i na spasenje naše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Ostavite odgovor