Home / Sve vijesti / Kultura / ТАНАСИЋ: Српске лекторе у свијету замјењују хрватски и бошњачки

ТАНАСИЋ: Српске лекторе у свијету замјењују хрватски и бошњачки

(Срето Танасић) Фото: СРНА

Директор Института за српски језик при Српској академији наука и уметности Срето Танасић изразио је забринутост стањем у изучавању српског језика у славистичким центрима у свијету, гдје се број српских лектора смањује, а хрватских и бошњачких повећава.

Он се нада да ће декларацијом о очувању српског народа и идентитета, коју припремају Србија и Република Српска, бити промијењена таква ситуација, те да ће њом бити обихваћена брига о српском језику.

„Данас је незадовољавајуће стање са српским језиком у славистичким центрима у свету, односно имамо веома мали број лектората по свету и то знатно мање него до распада Југославије, када је српски језик изучаван као српско-хрватски“, истиче Танасић у интервјуу Срни.

Он наводи да је више него преполовљен број српских лектората у свијету и да је од почетка 20. вијека присутан сталан пад тог броја, који још увијек није заустављен, те да је струка у Србији упозоравала на то државу и државне институције, али да је нико није чуо.

„Држава нас није чула, а понекад ми се чинило и да није желела да нас чује, да се сакривала од овог питања. Понекад се човеку чинило као да је неко плаћен да смањује број лектората српског језика у свету“, наглашава Танасић.

Он упозорава да се у свим земљама Западне Европе смањује број српских лектората и подсјећа да је некада у већим земљама постојало и по десет славистичких центара гдје се изучавао српски језик.

С једне стране, каже Танасић, разлог су промјене у свијету настале, прије свега, распадом СССР-а и рушењем Берлинског зида, након којих је опадао и интерес и за руски, а онда и за друге словенске језике.

Западни свијет је, с друге стране, наводи Танасић, прагматичан, па су вршене рационализације, а чак су затварани и неки познати славистички центри у Западној Европи, као у Њемачкој, за коју се може рећи да је, уз Русију, оснивач славистике.

„Ми 20 година ништа нисмо чинили да одржимо своје лекторе тамо, па су онда често долазили хрватски лектори. Хрватска плански ради на повећању броја својих лектората по славистичким центрима, а ми ништа не радимо ни на одржавању“, упозорава Танасић за Срну.

Он напомиње да у многим славистичким центрима на западу Европе, као и на сјеверноамеричком континенту, постоји „формула“ како се данас изучава овај комплекс три или четири језика бивше Југославије, па се тамо оснивају катедре за такозвани БХС /бошњачко-хрватско-српски/.

„Они немају три посебна одсјека за студирање три посебна језика, јер свако озбиљан зна да не постоје три засебна језика, осим три засебна имена. Али, шта је проблем? Ту најчешће долазе хрватски, а понегде и бошњачки лектори, који предају варијацију која се назива хрватски, бошњачки или `босански`, а српског језика у лекторском раду нема“, каже он.

Танасић истиче да је примјетно да се у Србији и Републици Српској у посљедње вријеме поправља ситуација у вези са статусом српског језика и да се расправља о најзначајнијим језичким питањима.

„Данас је држава сагласна да је неопходно променити политику према српским лекторатима и не само зауставити опадање броја српских лектора у свету, већ тражити начине да их повећавамо. То нису велика издвајања. Неки универзитети се труде да одрже српске лекторате, а ми их нисмо помагали“, наводи он.

Танасић додаје да се не може сјетити када је Србија као држава позвала неког угледног слависту из свијета који изучава и предаје српски језик, књижевност и културу да дође у љетњим мјесецима у Србију на 20 дана.

Осврћући се на декларацију о очувању српског народа, коју припремају Србија и Република Српска на највишем нивоу, Танасић каже да се подразумијева да ће њом бити обухваћена и брига о српском језику.

Он истиче да ће тим документом бити обухваћени сви видови постојања српског језика и његов статус у српском народу на цијелом српском језичком простору, без обзира на државне границе, као и мјесто српског језика у свијету.

Izvor

Ostavite odgovor