Home / Sve vijesti / Politika / ТРОВАЊЕ НАРОДА: Да ли ће и у Србији бити дозвољен промет ГМО хране?

ТРОВАЊЕ НАРОДА: Да ли ће и у Србији бити дозвољен промет ГМО хране?

Фото: vostok.rs

Трговина без икаквих препрека захтева се од свих чланица Светске трговинске организације. Да би Србија постала њен део, мора да дозволи промет генетски модификованих производа на својој територији. Препрека на путу до чланства је закон који то не дозвољава. Из ресорног министарства најављују формирање Савета за безбедност хране који ће дати последњу реч.

Вишегодишња полемика за и против генетски модификоване хране ускоро би могла да добије епилог. Коначни суд даће стручњаци из области исхране, медицине, фармације.

„Ако желимо у СТО ми морамо неке ствари да испунимо. Али је пре свега важно шта мисли струка, и шта мисли држава и народ о томе, то је најважније. Јако је важно да ми овде не погрешимо јер само једном имамо право на одлуку, не два пута у овом случају“, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

А одлука не сме бити зелено светло ГМО храни, сматрају поборници органске производње. Упозоравају да би економски губици били немерљиви.

„Ми смо велики извозник семена. У случају да дозволимо ГМО, пошто немамо производњу ГМО семена, ми ћемо наједном постати увозници, што ће рећи да ћемо сва средства и подстицаје давати за семе“, каже Нада Мишковић из „Србије органике“.

Осим рачунице, на њиховој страни је, кажу, још један аргумент – штетан утицај генетски модификованих организама на здравље људи. На супротном становишту стоји наш други саговорник.

„Генетички модификоване биљке до сада су доказане да нису штетне и нису отровне, оне се користе више од 20 година за исхрану стоке и људи користе ту стоку у исхрани. Генетски модификовани организми ће се у будућности користити. Један пример за коришћење у великој, масовној употреби то је вештачки инсулин“, каже генетичар Гордана Шурлан Момировић.

Противници су у једном сагласни. Генетски модификовани производи требало би да буду јасно обележени.

„Ако је то здраво, на производима где је ГМО зашто не пише, зашто су забранили да се означи“, каже Нада Мишковић.

„Ја сам већ јела када сам била у Америци. Не само ја него и моја деца и моји унучићи“, каже Гордана Шурлан Момировић.

Управо Америка предњачи у производњи ГМО хране. Следе Бразил, Аргентина и Индија.

У Европи ова храна има много противника. Чак 19 чланица ЕУ забранило је њен узгој, а дозволило промет. Србија је рестриктивнија – генетски модификовани организми не смеју нити да се гаје нити продају. То, међутим, не спречава нелегални узгој.

Фитосанитарна инспекција је прошле године утврдила да се на 10 хектара у Мачви и Срему сади генетски модификована соја. Против власника парцела поднете су прекршајне пријаве.

Izvor