Home / Sve vijesti / Magazin / Zanimljivosti / Zašto slavimo Novu godinu?

Zašto slavimo Novu godinu?

Kada kazaljka na satu pređe samo jednu sekundu posle ponoći, dan se menja iz petka u subotu, iz subote u nedelju i tako svakog dana nakon 24 h. Za nas to svakodnevno i nema nekog posebnog značaja, osim ako čekamo svoj ili rođendan drage osobe. U svakom slučaju završetak dana i radovanje sledećem je individualno.

Međutim, sve se to menja kada dođe 31. decembar tekuće godine. Ta promena iz jednog dana u drugi značajno se razlikuje od svih, jer se tada većina raduje pošto stiže Nova godina. Kada na satu ugledamo 00:00, kao da dobijemo jedinstveni znak koji nas podseća da se radujemo, želimo i očekujemo više, da damo sve od sebe da nešto promenimo i izađemo iz svakodnevne rutine kojom smo zauzeti. Ni jedan trenutak ne dobija veću pažnju nego kada ugledamo ponoć poslednjeg dana decembra.

Pitanje je zašto Nova godina nosi sa sobom određenu simboliku i zašto se pojavom Nove godine svuda u svetu ozvaničava najveća proslava iz godine u godinu.

Kako su ljudi dočekivali novu godinu pre pojave kalendara i da li se Nova godina isto tako proslavljala? Neki tvrde da je nova godina odnosno doček Nove godine 2019. i sveopšta manifestacija kod ljudi povezana sa nečim unutrašnjim, nekim životinjskim nagonom, koji nas tera da se radujemo životu u svakom smislu.

Jedan deo slavljenja nam je poznat. Kao što svake godine slavimo svoj rođendan i radujemo se što smo svoj život produžili za još 365 dana, isto tako Nova godina nam pruža mogućnost za radovanje na skoro identičan način. Ona nam pruža mogućnost da se radujemo budućnosti koju Nova godina nosi sa sobom.

Da li se zaista radujemo Novoj godini?

Međutim ono što ne znamo jeste da je budućnost nepoznata i nezamisliva, te je potpuno razumljivo i čestitanje kao i novogodišnje želje koje izjavljujemo jedni drugima u novogodišnjoj noći. Da, neki to rade čisto radi reda, ali svojim najbližima uvek to govorimo iz srca. U svakom slučaju, nije li to želja za kontrolom budućeg perioda. Hajde da svi poželimo jedni drugima sve najlepše i nadamo se da će se to i događati i tako se suprotstavimo nepoznanici koju donosi buduća nova godina.  Da li zbog toga proslavljamo novu godinu?

Isto tako je i sa našim odlukama. Znate ono, od nove godine krećem na dijetu. Ili od 1.1. prestajem da pušim. I mnogo takvih izjava dajemo, a na kraju ih bacimo u vodu. Međutim, u trenutku davanja obećanja sebi ili drugima, mi mislimo ili želimo da imamo kontrolu nad neizvesnim danima koji nas čekaju.

Ali šta je sa odlukama i ciljevima koji se tiču i drugih?

Često se susrećemo sa obećanjima koja uključuju odnose sa bližnjima, prijateljima, možda dugovima. Dajemo oproštaje, više volimo, vraćamo dugove, manje se ljutimo, činimo dobra dela. Da li sve ovo radimo zarad lakšeg preživljavanja? „Kako on prema meni, tako ja prema njemu“ dobro poznata rečenica u Srbiji.

Zar nije lakše i jednostavnije zaista se okrenuti svemu onome što obećavamo, i napustiti stara uverenja da odu sa starom godinom, dok Novu godinu dočekamo sa osmehom i uverenjem da je sve onako kako treba da bude i da ne činimo uslugu za uslugu, već da pomognemo svima koliko god možemo. Da, kada bi se zaista pridržavali svih tih obećanja koja damo u jednom minutu, sebi i svim dragim ljudima, ne bismo morali da održavamo kontrolu ni da strahujemo od budućnosti, već bi novu godinu proslavljali kao i svoje rođendane, srećni, zahvalni za još jednu uspešnu i ostvarenu godinu i ciljeve u njoj. Baš onako kako se svuda u svetu slavi uz realne simbole radosti- vatromet, čaša vina i topli zagrljaj.

Ostavite odgovor