Home / Sve vijesti / Sport / Zidan – Epitaf propuštenoj šansi

Zidan – Epitaf propuštenoj šansi

Zinedin Zidan je u fudbalskim krugovima poznat kao čovek sa
dovoljno takta da, što reče Čerčil, nekoga pošalje u materinu na
način da se dotični raduje tom putu. Prosto, pokazao je u sličnim
situacijama da poseduje sposobnost preživljavanja bez buke. Ali,
granice njegovog dara postoje, omeđene su Perezovom odlukom da
otvori Pandorinu kutiju koja u Realu skuplja prašinu sve dok tim
pobeđuje.

Jer, uz onu kmezavu i razmaženu publiku, što je navikla da
zlatnom kašikom gađa poslugu dole na terenu, na tom dvoru ne
odseku tintaru budali sa zvončićima, nego onom prvom do
kralja.

Danas je Zidanov posao u opasnosti kako bi svi drugi sačuvali
glavu, izgnanstvo velikana je tako čest motiv u španskoj
istoriji, pobogu, pa i Fransisko Goja je morao da beži uz
francuske skute kako ne bi visio zbog veleizdaje.

ronaldo zidane

Daleko od toga da Zidan nije kriv, ali centurioni baš tako i
stradaju, bolećivost prema sitim i smorenim trupama obično
zapovednika učini lakim plenom u sledećoj borbi.

Tu je recimo Ser Aleks bio dostojan Vilijama Volasa (odnosno onoj
lažnoj verziji Mela Gibsona), znao je kada da se odrekne svakoga
ko pusti stomak samozadovoljstva u pobedi.

Drugačijih primera je mnogo više, Marćela Lipija su izdali
senatori 2010. na Mundijalu, Inter je umesto da raspusti
argentinsku huntu koju je Murinjo držao u rovovima, rešio da sa
otromboljenim i nevoljnim vojnicima nastavi dalje, završilo je u
suzama.

Da se vratimo Zidanu.

Zidane

On danas nije ni bolji, ni gori trener, od onog odmerenog lika
koji je očitao lekciju Simeoneu, a onda i Alegriju kada je bilo
zaista važno. Svi znate moj stav da će prosečna budala posao
proglasiti za sreću, ali i da srećna budala posle uspeha ostaje
prosečna
. Drugim rečima, Zidan je možda nekome delovao kao
neko ko handira na tuđe karte (obožavam ovaj čačanski
izraz
) posle prve sezone, druga je već pečat klase.

I tu priča prerasta u patologiju, pomenuo sam Goju, on je bio
pripadnik afrancesadosa odnosno vernih francuskom kralju u ratu
za Španiju. Zidan na neki način baš oživljava taj kult vere u
izgubljenu stvar, bilo da je to Karim Benzema ili Garet
Bejl.

Namerno neću pomenuti Ronalda, njegov problem je prerastanje u
zlatno tele koje za razliku od onog biblijskog govori i traži da
ga obožavaju. Kada svlačionica to ne čini, odnosno nanjuši
njegovu slabost kombinovanu sa arogancijom nemoći, onda se
dešavaju ovakve stvari.

Marselo Kristijano Ronaldo

Možda je danas Real trebalo da samelje one žute prodavce
pomorandži sa Levanta, možda je ovaj tim umoran od pobeđivanja
slabih i nedostojnih, ali samo to je ono što bi ovakve rogove u
vreći moglo da održi na okupu. Zidan je to morao da zna, ali je
izbegao da donese odluku, možeš da balansiraš jedino ako niko sa
strane ne drma žicu nad provalijom. Španski klan je u ovom
trenutku prejak za Ronalda i onih nekoliko paževa poput Marsela,
Benzeme i Kazemira, to što optužuju Zidana za dvostruki standard
i popustljivost prema onima koji više ne dobijaju bitke je ključ,
tu će se umešati Perez.

Jer, sve što je činio ovaj političar, biznismen i čovek koji uvek
ima informaciju da će se stvari desiti pre nego što budu
stavljene na papir (bilo da se radi o podsticajima iz
evropskih fondova za građevinarstvo, bilo da je u pitanju glad
Nejmara seniora za novcem
), bilo je upereno ka tome da
donošenje odluka predstavi kao neminovnost.

Spain Soccer Real Madrid Danilo

Ima u diktaturama, dobro, hajde da budem blaži, u autoritatnim
režimima taj trenutak kad se podanicima odluka predstavi kao
njihova sopstvena, dobro za sve, tako se i čuva privid mase da se
pita nešto.

Ne impliciram da će Zidan biti smenjen u narednim danima, na
kraju krajeva, to bi bilo glupo jer to što je ovaj aristokratski
tim ne ume da se ponaša u bistrou u predgrađu, ne znači da neće
biti spreman da isturi bradu protiv Pari Sen Žermena, previše je
velikih mečeva odigrao Real da biste poverovali da su već gotovi.
Dok Ronalda gađaju razočaravajućim brojem minuta bez gola ili
organizuju prevoz skupocenog Benzeminog Bugatija u London kod
Vengera, dok Bejlove partije golfa već izgledaju kao oproštaj od
španskog sunca, nisam baš siguran da je ovo poslednji čin. Ne ide
tako drugari, kraljevi se ne ruše bez buke u pola partije.

Ali, ako se i probude i rasture onu katarsku bušotinu, sazdanu od
zaobilaženja propisa i pokušaja da od bučnih skorojevića naprave
tihi, idilični komšiluk, ovo je Zidanova propuštena šansa da
postane veliki reformator, da sprovede fudbalsku transicion
sličnu onoj posle kraja Kaudiljove dikature. Da napravi novi,
španski Real, da ostavi spomenik poput Alhambre, ali pod upravom
novog vladarskog reda.

Bekam

Jer, sigurno je da Perez neće odoleti, znate i sami, madridske
suze se uvek brzo osuše, neuspeh Real ne leči na jesen, već na
leto, kupovinama i glamurom. Tu dolazimo do poente, ovom timu
nisu potrebni Galaktikosi već ozbiljni ljudi. Ovako, bojim se da
će navijači Reala u nekoj bizarnoj vremenskoj mašini biti već za
nekoliko meseci vraćeni u leto 2003. kada su sa Šamartena
ispratili Del Boskea, i u paketu sa Bekamovom zlatnom kočijom,
doveli i njegovog nosača kofera Karlosa Keiroša.

Svi znamo šta se posle desilo…

Izvor