Атмосфера страха тресе Немачку: Зашто су грађани упозорени да хитно направе залихе
04.05.2022. – 9:04
© Фото : Драгана Никитовић уступила Спутњику
Немачка је у погледу политике према украјинској кризи направила драматични заокрет. Створена је атмосфера страха да би у фронталном сукобу НАТО-а и Русије била прва жртва. Појавио се „синдром хрчка“ – грађани гомилају робу у својим домовима. Отуда и упозорење владе да Немци за сваки случај направе резерве најнеопходнијих потрепштина.
Код Немаца страх од рата постоји у генима – искуства из последњег рата у коме је Немачка учествовала и из кога је изашла као поражена и уништена земља још увек су жива у сећањима, иако је генерација која је преживела Други светски рат готово нестала. Ипак, сећања су се преносила на млађе генерације, каже дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Немачке, Мирослав Стојановић.
Отуда и не чуди што је, у атмосфери страха која је створена због руске специјалне операције у Украјини, немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер препоручила Немцима да за сваки случај припреме залихе хране и лекова код куће.
Синдром хрчка – заокрет немачке политике изазвао атмосферу страха
Осим живих сећања из Другог светског рата, на атмосферу страха у Немачкој утицало је, према Стојановићевим речима, неколико фактора – драматични заокрет у политици немачке владе према украјинској кризи, понашање Американаца, питање снабдевања гасом, али и пропаст програма коалиционе владе Олафа Шолца.
„У тој атмосфери страха интересантно је како се мења расположење у немачкој јавности. До пре недељу дана, рецимо, већина грађана је била за слање оружја Украјини и оптуживали су канцелара Шолца да је кочничар и да се колеба. А када је донето ту одлуку, сада је већина Немаца против тога. Најновија истраживања су то показала и његове политичке акције падају“, наводи Стојановић.
Олаф Шолц се, подсећамо, дуго опирао притисцима да Немачка снабдева Украјину оружјем. Немачка је у Украјину послала једну пољску болницу и десетак хиљада шлемова; међутим, није слала тешко наоружање, због чега се Шолц нашао на мети критика, како од савезника из НАТО-а, тако и од својих коалиционих партнера.
Такође, ништа од програма Шолцове „семафор коалиције“, коју поред Социјалдемократа чине још и Зелени и либерали, није остварено. Штавише, цео програм са којим је Шолцова коалициона влада наступила пред грађанима када је изабрана, може да буде бачен у смеће, истиче Стојановић.
„Све је окренуто тумбе. Ни од зелене агенде, ни од Шолцове најаве да ће трагом великог Вилија Бранта водити нову источну политику у чијем је средишту требало да буде Русија. Притисак је очигледно био тако јак, и из САД, али не само од њих, него и из великог броја чланица ЕУ, пре свега балтичких земаља и посебно Пољске“, објашњава он.
Невероватан заокрет немачке политике
Под таквим притисцима, Немачка је направила невероватан заокрет у својој спољној политици – од пољске болнице и шлемова дошло се до тога да је на састанку министара одбране чланица НАТО у америчкој бази Рамштајн, Берлин понудио да Украјину снабде специјалним тенковима „Гепард“, веома покретљивим ратним машинама наоружаним противавионским оружјем, истиче Стојановић.
Немачку владу такође је изненадило сазнање да америчка војска у бази Рамштајн обучава украјинске војнике, а да званични Берлин о томе није био обавештен. Тек је из саопштења пентагона сазнао о томе.
„То не значи да и Берлин неће прихватити да обучава украјинске војнике, али говорим колико је о том распону од потпуног одбијања и велике уздржаности, када се позивало и на моралну одговорност Немаца, која проистиче из Другог светског рата, да немачко оружје више не би требало да убија руске грађане. Тај заокрет је најрадикалнији управо ту“, каже Стојановић.
Шта ако славина за гас буде затворена
Атмосфери страха умногоме доприноси и стрепња да ће енергетске славине из Русије бити затворене – немачка влада покушава да компензује евентуално заустављање протока енергената – то ће лакше ићи са нафтом, процењује Стојановић. Са гасом ће ићи далеко теже, додаје он.
„Гас је потребан домаћинствима и отуда идеја да се намирнице гомилају у шпајзевима, јер велики број грађана користи гас. Поготово би у индустрији била драматична ситуација и сада гас купују у огромним количинама, далеко више него што им је тренутно потребно. Гомилају га у резервоарима у случају да дође до прекида у снабдевању, да га имају барем за неколико недеља или можда који месец“, вели он.
Чињеница да су гасна складишта у Немачкој умногоме била празна и да садашње набавке далеко превазилазе тренутне потребе додатно је узнемирила јавност, додаје Стојановић.
Стрепњи да би, у евентуалном сукобу НАТО-а и Русије, Немачка била прва жртва доприноси чињеница да се на немачком тлу налази и известан, немачкој влади непознат, број америчких нуклеарних глава.
Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер препоручила је јуче грађанима да би било мудро имати хитне залихе хране код куће ако струја нестане на дуже време или свакодневни живот на неки други начин буде ограничен.
Она је нагласила да државне мере цивилне одбране треба да обухвате не само „техничка питања“, већ и „залихе хране, лекова и медицинског материјала“.
На списку залиха је 20 литара воде, 3,5 килограма житарица, хлеба, тестенина, пиринча и кромпира, 4 килограма поврћа и махунарки, 2,5 килограма воћа и орашастих плодова, 2,6 литара млека и млечних производа. Осим тога, за десетодневну резерву треба оставити и 1,5 килограма меса, рибе, јаја или јаја у праху, 357 грама масти и уља и других производа по сопственом укусу, као што је мед или чоколада.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
RSS