БЕСМРТНИ ПЈЕСНИК
Ни врућег сомуна, ни хладног млијека
ни топлих приглавака да грију стопе,
промрзле, а вреле још од прошлог в’јека
што на албанском кршу сњегове топе.
Ни мајчина добростива загрљаја,
ни постеље топле што базгом мирише,
море ледних снохватичких издисаја
бесмртни пјесник живом пјесмом кидише,
пером на одбрани од свезаборава
српских јунака што падају с литице
у вјечност којом живи Гробница плава,
гнијездо из ког полете као птице
небу се вину, док Бојић, вјечна му слава,
исплете трнке, кључаре пјесмарице.
Славојка Кокић
RSS