ТУНДРА
неко нам је украо сва четири годишња доба
и оставио студен
да угаси последњу искрицу наде
овде, у овој јебеној тундри…
ово место не посећује више ни смрт,
повремено шаље своје курире,
опомиње на платни списак
у овој јебеној тундри
дани се ваљају унатрашке
тромим корацима измалтретиране џукеле
и сунце се немоћно кези
као талац на јутарњој смотри
у овој јебеној тундри…
ми смо само влати траве
коју газе залутали ирваси
Богдан Богдановић
СНОВИ ИСПИСАНИ НА ЗИДУ ПЛАЧА
наши су снови угасле звезде
на прелепом небеском своду
наши су снови бисерне шкољке
на дну Мртвога мора
наши су снови симфонија
у изведби раштиманог оркестра
наши су снови облак
из ког цури лепљива смола
наши снови живе у причи
исписаној на Зиду плача
наши се снови топе ко восак
у загрљају каљеве пећи
наше је снове спалио Нерон
пре неколќо хиљада лета
наши снови таворе
под хумком незнаног јунака
наши снови воде љубав
са низом протраћених година
наши су снови заглављени у возу
што пичи за Владивосток
наше је снове погодила праћка
у величанственом птичјем лету
наши су снови отворена рана
на телу пребијеног кера
наше је снове сеоска руља
набила на глогов колац
наши су снови писоар
у дому за градске беднике
Богдан Богдановић
Богдан Богдановић, биографија
Рођен сам 25. августа, 1984. године у Суботици. Факултет сам завршио у Новом Саду, 2011. године и стекао звање професора географије.
Поезију сам почео да пишем 2007. г. Песме су ми објављиване у часопису за уметност и културу “Луча”, Српског културног центра „Свети Сава“ из Суботице и у зборнику „Књижевни круг Кладово“. Са две песме заступљен сам у Антологији српских песника рођених у периоду 1946 – 1996. године: “ФИГУРЕ У ТЕКСТУ – ГРАДОВИ У ФОКУСУ” коју је приредило Удружење књижевника Србије. Прву збирку поезије, “У пустињи цвет”, објавио сам 2019. године.
RSS