Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ћелија Пиперска, 30. децембар 2018. године
,,Шта ће нас одвојити од љубави Христове?” каже нам апостол Павле. ,,Ни глад ни голотиња, ни смрт ни живот ни икаква сила земаљска ни небеска не може нас од љубави Христове одвојити”, од Њега који нам је открио Бога љубави, Оца, и Себе самога и Духа Светога, од Њега који је вјечна љубав и који је ту љубав уградио у свеукупну Своју творевину, који је глава творевине и глава Цркве Божије. А све оно што постоји око нас и у нама, а и устројство нашега бића, јесте живи организам Његов, почевши од мале породице која се назива и малом Црквом. Онда редом до свих створења, до свеукупне васионе, свеукупна васиона, а онда и сва бића овдје на земљи повезана су том Божијом љубављу, Богом као љубави. Божанска љубав је уграђена и она је једина сила која обједињује све могуће и видљиве и невидљиве свијетове. Обједињује и живе и мртве, за ту љубав нема мртвих, него су сви живи, обједињује и оне видљиве свијетове и невидљиве свијетове.
То је божанска Христова љубав, то је Христос као љубав, који је глава Цркве Божије, а Црква је Његово тијело. И као што људски организам има своју главу, има своје удове и сваки од тих удова има своју функцију, сваки има свој смисао, и онај најмањи добија највеће значење, и све је то органски везано једно уз друго и не може једно без другога да постоји, тако и Црква Христова и онај живи организам, гдје је Христос једна вечита глава, а срце те Божије Цркве је Свети Дух животворни који је сишао на прву Цркву и који непрекидно силази на Цркву Божију. И ми смо сабрани данас силом Духа Божијега данас овдје око ове свете службе Божије, сабрани смо око Тијела и Крви Христа Бога нашега, онога тијела које је рођено од Духа Светога и Пресвете Дјеве и које је Господ оставио са нама и међу нама и неће никада ишчезнути то божанско тијело, него ће увијек да сабира око себе и призива све људе и све земаљске народе у ту свету заједницу, у свету Цркву Божију, једну свету, саборну и апостолску Цркву Христову, све сабира сила Духа Светога кроз вијекове. У тој Цркви, као што чусмо од апостола Павла, ,,нема ни роба ни слободњака, ни обрезанога и необрезанога, нема ни Грка ни Јеврејина, нема ни мушкога и женскога, него је све и у свему сам Христос Господ.” Све то Он испуњава, све Он обједињује и свему даје снагу и силу и све чини живим организмом, као што је мала Црква, породица, живи организам, гдје су отац, мајка и дјеца, тако исто и Црква Христова, и она има свога Оца Небескога, има своју главу, Христа Господа, има своје срце, Духа Светога животворнога, и своје, то је оно што обједињује свакога човјека и чини Цркву Божију живом заједницом гдје сваки има своју улогу. Сваки има своју службу у томе организму и сви су зависни једни од других и сви су призвани да слушају једни друге.
Не може рука да каже нози: ,,Не требаш ми.” Нити може да каже разум срцу: ,,Не требаш ми.” нити глава може да каже тијелу и грудима: ,,Не требате ми.” Све што је у човјеку и све што је код човјека има живи и живоносни смисао и све је призвано да служи једно другоме, да слуша једно друго. Тако бива и у организму човјековом, тако бива и у породици као живом организму, тако бива и у људској заједници, тако бива и у Цркви, првенствено и изнад свега Цркви Божијој, једној светој, саборној и апостолској Цркви. На ту љубав нас призива Господ, на то јединство нас призива Господ, на ту узајамност и на то узајамно послушање једних према другима и заједништву нас призива Господ и Његова љубав вјечна, Он као вјечна љубав. Зато поклонимо се Богу вјечној љубави, Христи Богу који је глава Цркве, будимо часни чланови тијела Његовог, Цркве Божије, све на шта смо призвани испуњавајмо и у малој Цркви, у породици, и у великој Цркви Христовој и у овој васионској заједници која је испуњена том божанском љубављу.
Богу нашем, дивноме у светима Својим, дивноме у свеукупној творевини Својој, дивноме у том светом заједништву Његовом које је уградио у сва бића, у сва створења и у све људе, у ту заједницу у Богу светоме који је Творац свега тога и Промислитељ, Оцу, и Сину и Духу Светоме, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
RSS