Бошњаци жртве, Американци хероји: Само за Србе печат – џелата

Резолуција о Сребреници, чији је предлог представљен у америчком Конгресу служи како би Бошњаци сачували улогу једине жртве грађанског рата у БиХ и истовремено, како би Американци оправдали своју улогу у том рату.

Резолуције о Сребреници у америчком Конгресу понављају се из године у годину и у предлогу поднетом пре неколико дана нема ништа ново у односу на претходне верзије, каже представник Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић.

Бошњаци и Американци позитивни, а Срби негативци

Он ипак наглашава да постоји напредак у односу на прву резолуцију усвојену пре десетак година – у претходним верзијама помињало се, на пример, више од 250 000 убијених и више од 20 000 силованих жена. Међутим, и ова резолуција је, нажалост, једнострана, каже Кесић.

„У овој резолуцији појавио се нови елемент, који је почео да се користи прошле године, да се друге регије БиХ стављају под кишобран Сребренице. Тако се сада спомиње Приједор. Резолуција јесте проблематична, али треба имати у виду да она постоји као нека традиција. То је успех бошњачке заједнице у САД и њихових лобиста који су успели да излобирају да се сваке године оваква резолуција појављује“, каже Кесић.

Документ, додаје наш саговорник, заправо служи да Конгрес оправда америчко опредељење из доба грађанског рата у БиХ, када су све америчке институције, укључујући Конгрес, тврдиле да се тачно зна која је од зараћених страна добра, а која лоша, ко су жртве, а ко су џелати. Према таквој верзији рата у БиХ, Америка је морала да се укључи у њега како би спасила Бошњаке.

„Тако да резолуција, прво и првенствено, представља интересе бошњачке заједнице да се сачува улога жртве претходне жртве и истовремено да се потврди да су Американци били потпуно у праву, зашто су интервенисали, зашто су се ставили на страну Бошњака деведесетих година“, каже Кесић.

Симболичка снага резолуције

Ова резолуција је необавезујућа и изгласава се акламацијом, па има само симболичку снагу.

„Амерички Конгрес више пута у току године гласа о оваквим резолуцијама. Сваки члан Конгреса има право да предложи нешто тако и то је нешто најмање што могу да ураде за неке групације које живе у њиховим изборним окрузима. То показује да подржавају ту заједницу, а ништа осим симболичког геста није урађено. То је исто као када из Беле куће или Стејт департмента издају саопштење поводом неких важних датума, а ништа таква саопштења не може да се повеже са спољном политиком“, објашњава наш саговорник.

Кесић наглашава да је и српска заједница у Америци била помињана у резолуцијама Конгреса – такве су биле резолуције у којима се Конгрес захваљује Србима за подршку у Првом и Другом светском рату.