Васкрсење Светог Василија
Твој предраги и мили лик гледам,
Ка Острогу мисао ми лети…
И помислим када те угледам –
Васкрсо је Василије свети.
Васкрсао и корача са нама.
Не оставља само стадо своје…
И кад је сунце и кад је тама
Јагањци се његови не боје.
Већ храбро уз њега они ходе.
Светих отаца стопе слиједе
На путу спасења и слободе
Уз главе премудре и сиједе.
Са неба гледа нас Павле мили,
Амфилохије, блажени Таса…
Духовна чеда сви смо ми били
Тих великих наших горостаса.
Ал’ Господу они драги бјеху
И у своје их Он дозва Дворе,
А нама даде бескрајну утјеху.
Моле се за Тебе Тамо Горе.
За тебе, нашег милог пастира
Којем у оку крст често сија…
И загледана пут манастира
У теби видим Светог Василија.
Анастасија Шћепановић
RSS