У Свети и Велики четвртак вршимо молитвени спомен на Христову Тајну Вечеру на којој је установљена Света Евхаристија; Молитвено се сећамо Спаситељеве опроштајне беседе, на Христово омивање ногу својим ученицима, као и Првосвећеничке молитве пред страдање. Централни и посебно важан споменик Великог четвртка јесте Христова Тајанствена вечера, на којој је Он заблагодаривши Оцу, преломивши и осветивши дао хлеб својим Светим ученицима и апостолима рекавши: „Узмите, једите; ово је тело моје.” и “Пите из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе ради отпуштања грехова“ (Мт. 26, 26-28) Црква Божја од овог тренутка до данас, није ништа друго вечно име у једној вечери. Господње и заједништво са Њим јединим истинским Свештенослужитељем.
Када су питали једног Светогорског старца: Страче, шта је Црква? Он је будући испуњен богатим литургијским искуством свом духовном чаду одговорио: Црква је непрестана Литургија. Из ове велике надахнуте поуке огледа се онај суштински значај Свете Литургије као Тајне над тајнама, и као наше учешће у вечној трпези Царства небеског где увек и изнова потврђујемо своје личности. Ове Спаситељеве такве речи установљења које је изговорио на Тајној вечери, саставни су и централни део сваке евхаристијске молитве, или како још кажемо, молитве анафоре.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже: Исти Господ који је био са својим ученицима приноси и приноси се на свакој Светој Литургији, исти поново бива жртва и страда, исти Господ који је Господом силом освануо и благословио Духовну силу на благослову Тајне. Светога, и тако вечно Он бива Онај који доноси и који се доноси, који прима и који се раздаје, Христос Бог наш.
На Литургији Светог и богоносног Василија Великог који савршавамо на Велики четвртак, сви се молимо да постанемо вечни причасници Спаситељеве Тајанствене вечере која вечно траје и на којој су сви позвани без изузетка.
Приликом Тајне вечере Господ је прорекао својим ученицима да ће га један од њих издати, знајући да ће то бити Јуда. „Заиста вам кажем; један од вас издаће ме“ (Мт. 26, 21). “А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза” (Мт. 26, 25). „Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умрети с тобом“ (Мт. 26, 35). Након Тајне вечере Христос је пратио својим ученицима одлази у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највеће снаге за подношење и животно стање живота. У овај свети дан сећамо се и Христовог омивања ногу својим ученицима, показујући тако крајњу смерност, која за хришћане представља врлину над врлинама. У синаксару Великог четвртка о овом Спаситељевом чину читамо: „Пред сами почетак вечере (тако говори свети Златоусти), Христос устаде, одложи своје горње хаљине и насу воду у умиваоник, и све то учини сам, да би тиме посрамио Јуду, а једно подсетио остало ученике да не тражи старешинство. Христос поучава ученике и након прања ногу, показавши то сопственим примером, и говори: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и нека буде свима слуга. Изгледа да је Христос опраоноге прво Јуди, који је безочно седео у прочељу. Петар, последњи ученик коме је Христос дошао, Ватренији од осталих, брањаше Учитељу, али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ одложи своје горње хаљине и насу воду у умиваоник, и све то учини сам, да би тиме посрамио Јуду, а једно подсетио остале ученике да не тражи старешинство. Христос поучава ученике и након прања ногу, показавши то сопственим примером, и говори: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и нека буде свима слуга. Изгледа да је Христос опраоноге прво Јуди, који је безочно седео у прочељу. Петар, последњи ученик коме је Христос дошао, Ватренији од осталих, брањаше Учитељу, али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ одложи своје горње хаљине и насу воду у умиваоник, и све то учини сам, да би тиме посрамио Јуду, а једно подсетио остале ученике да не тражи старешинство. Христос поучава ученике и након прања ногу, показавши то сопственим примером, и говори: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и нека буде свима слуга. Изгледа да је Христос опраоноге прво Јуди, који је безочно седео у прочељу. Петар, последњи ученик коме је Христос дошао, Ватренији од осталих, брањаше Учитељу, али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ Христос поучава ученике и након прања ногу, показавши то сопственим примером, и говори: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и нека буде свима слуга. Изгледа да је Христос опраоноге прво Јуди, који је безочно седео у прочељу. Петар, последњи ученик коме је Христос дошао, Ватренији од осталих, брањаше Учитељу, али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ Христос поучава ученике и након прања ногу, показавши то сопственим примером, и говори: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и нека буде свима слуга. Изгледа да је Христос опраоноге прво Јуди, који је безочно седео у прочељу. Петар, последњи ученик коме је Христос дошао, Ватренији од осталих, брањаше Учитељу, али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ али одмах након тога са задовољством дозволи. Кад опра њихове ноге и показује да ће се узвисити сваки који себе понизује, и поново узе хаљине и седе, почиње да их поучава да воли један други и не тражи старешинство.ˮ
Из химнографије Светог и Великог четвртка:
Хлеб примивши у руке издајник, потајно их пружа и прима цену Онога који је рукама својим саздао човека; и непоправљив остаје, Јуда роб и варалица. (кондак)
Сабира се дакле, већ Јудејско, да би Саздатеља и Творца свега, предало Пилату. О безаконика, о неверника! Јер Онога који долази да суди живима и мртвима, на суд спремају; Онога који исцељује страсти, за страдање припреме. Господе дуготрпељиви, велика је милост твоја, слава Теби. (прва стихира на хвалитне)
Јуда издајник лукав будући, лукавим целивом предаде Спаса Господа, и Владику свих, као роба продаде безаконицима. Као овца на заклањање, тако иђаше Јагње Божије, Син Очев, једини Многомилостиви. (трећа стихира на хвалитне)
Јагње, кога проповеда Исаија, иде вољно на заклање, и плећа даје на ране, образе на шамаре, а лице не окрену од срамоте пљувања; и на срамну смрт се осуђује. Безгрешни све ово вољно прихвата, да би свима даровао из мртвих васкрсења. (Слава и сада на хвалитне)
Данас се против Христа сабра лукаво веће, и против Њега сујетно се саветоваху, да предаду Пилату на смрт Невинога. Данас због новца Јуда сам себи вешала стављала, и лишава себе живота, савременог и божанског. Данас Кајафа нехотећи пророкује: Боље је, говорећи, да један умре за народ! Јер је дошао да пострада за грехе наше, да нас ослободи, одропства непријатеља, као Добар и Човекољубац. (прва стихира на стиховње)
Тајноводећи, Господе, твоје ученике, учио си говорећи: О пријатељи, гледајте, да никако страх вас не одвоји од Мене, јер ако и страдам, но за свет. Не саблажите се, дакле, о Мене, јер не дође ми да служим, него да служим и душу своју положим у откуп за свет. Зато, ако сте ви пријатељи моји, намените се: Који хоће да је први, последњи нека буде; господар као слуга. Останите у мени, да грозд донесете; јер јасам чокот живота. (и сада на стиховње)
Бранислав Илић, теолог
RSS