пише потпредседник извршног одбора Српске народне партије и директор Српско-руског центра “Мајак”

Покушај навлачења плашта геноцидности на уморна српска плећа од стране вечитих србомрзаца је тренутно у току. Хибридна операција против српског народа на свим просторима где живимо је у току већ четрдесет година и не смањује се жестина удараца само се мењају форме.

Српски народ је мета према коме нема милости ни на једном фронту. Рововске битке су се замениле финансијским , финансијске правним борбама, уз сваки могући политички, верски, национални, културни инжењеринг над нама Србима.

Сви имају свака права , само ми Срби никаква.

Ми смо по њима (Енглезима, Немцима, Хрватима…) геноцидни за једну од највећих подметачина српском народу о чему постоје многи докази који показују сву превару која се тим случајем спроводи а који се све време свесно занемарују, јер ко сме да се супротстави одлукама моћника који су своју геноцидност толико пута показали и доказали али себе нису оптужили никада а никада неће себи ни судити.

Правдајући њихову вишевековну геноцидну политику оптужујући нас да смо геноцидни а све упаковано у финој фолији тобоже помирења међу народима које они сваки пут покушавају и успевају да заваде. Да проблем буде већи геноцида свакако није било, чиме је њихова акција монструознија. Да проблем буде још већи они су над нама спроводили геноцид више пута уназад два века.

Како у тој ситуацији водити политику у региону него бити што јединственији и бити што паметнији у одлукама које ћемо доностити у будућем времену вреднујући сваки глас против нас на прави начин. И не само у региону него и шире правити што чвршће и јаче односе са земљама које имају пријатељски приступ према нашој земљи а удаљавати се од било какве веће везаности за земље које нам практично желе уништење.

Мора се још активније радити на хомогенизацији српских заједница у региону и повезаности са матицом као и мобилизацији свих средстава и ресурса на пружању отпора на свим најосетљивијим тачкама а из дефанзиве прелазити и у офанзиван приступ јер немамо шта више да чекамо. Хладне главе доностити одлуке храбрије и одважније него до сада.

Атентат на премијера Словачке нема никакве везе са нашом ситуацијом око резолуције о Сребреници и највероватније јесте изоловани чин једног помахниталог старца због својих политичких ставова али клима која се ствара прави мете на челу свима који на било који начин мисле да могу да суверено доносе одлуке и који их стварно и доносе упркос претњама са запада. Нема слободнијих земаља од земаља које саме доносе своје одлуке. Једни смо од ретких који смемо да дигнемо глас и главу и да не само да покажемо да можемо да мислимо него да покажемо да имамо став и карактер.