Мученицима из Јасеновца на дан мученика из Шарговца, Дракулића и Мотика
ГОРИ МОРЕ СВИЈЕЋА НА ДРУГОЈ ОБАЛИ
Мртви ће тамбураш пригрлит’ тамбуру
да одсвира на бис молитву за мртве
опроштајни валцер
српску партитуру
пјесму ријеке Саве
Блуз заклане жртве.
Мртав да мртвији не може да буде
Јасеновац спава у туђем кревету
кажњен да сабира људе и нељуде
од оног што чува душе и планету.
Вјетар пара сутон дугим плачним криком
једна се за другом звијезда бола пали
Камени цвијет вене пред божанском сликом
гори море свијећа на другој обали.
Мртви тамбурашу свирај ал’ нечујно
да не будиш сјене никад пребројани’
нек пјесма без ријечи спали небо рујно
изнад мртвог града гдје круже гаврани. . .
Они који сада Светом земљом ходе
и крвави барјак носе изнад главе
не могу Опело да отму од воде
не могу Молитву да узму од траве. . .
Јасеновац спава са сном мјесечара
без бљеска у оку затворен у грби
погрешно му звоно у срцу удара
било их је . . .
било . . .
и били су Срби. . .
Недоклано сунце никако да сине
тамо гдје су стопом задњи пута стали
блуз закланих јечи са небеске бине
гори море свијећа на другој обали. . .
М. Б. Романов („Јутро на Задушнице“, Бања Лука, 2001)
RSS