Као човек који није рођењем Србин, можда више ценим оно што Срби узимају здраво за готово, као што су лепота земље, језика, ћириличког писма, културе, осећај према традицији, цркви, слави. Желим да се то задржи. Баш због тога су Србија и Срби јединствени. Тако о нашој, и својој, земљи говори Арно Гујон (35), директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, у разговору за „Новости“. На констатацију да се не дешава често да пореклом странац добије овако високу државну функцију, Гујон каже:
– Указана ми је тиме велика част. То је, уједно, знак великог поверења. Такође, и велико признање, мени, и свима са којима радим последњих 15 година. Сви су они поносни на то. На мени је сада велика одговорност, али и могућност да још више и боље радим, не само за Србе на КиМ, већ и за све Србе из региона и дијаспоре, на хуманитарном плану, али и културном и дипломатском плану. Први радни дан ми је био баш на рођендан. То ми је, заиста, био леп поклон.
*Ништа вас није предодређивало на овакав животни пут?
– Мајка Жозијан је била учитељица у селу Жари, поред Гренобла, где сам рођен, док је отац Ив радио на железници, као шеф станице. По образовању је дипломирани историчар, па сам од њега, као и моји старији брат и сестра, Бертран и Орели, први пут чуо о Србији и Србима, кроз Први светски рат и причу о краљу Петру Првом који се борио на страни Француске у рату против Пруске. То је за нас било оличење француско-српског пријатељства. Као деца, имали смо право да гледамо телевизију врло ретко. Углавном викендом, понеки цртани филм. Зато су нам мајка и отац читали разне историјске приче, бајке, грчку митологију. Као дете сам тако знао да постоји Србија, где се налази, зашто су Французи и Срби били заједно. Али, нисам знао више од тога. Никада нисмо били у Србији.
* Имали сте занимљиво детињство?
– Најсрећније које једно дете може да замисли! Био сам окружен љубављу породице, око мене су били бабе и деде, прабаке, ту су Алпи, има много спортских активности, играо сам рагби, скијао, водио живот у природи. Захваљујући оцу и мајци стекао сам љубав према књигама, историји, добио критички дух. Увек сам био родољуб. Све што сам радио, радио сам пуним срцем и бићем. Не желим само да мислим, него и да своје мисли претварам у дело.
više na
RSS