Традиционални божићни конвој „Солидарност за Косово“ стигао је и за ову Нову годину у српске енклаве у јужној покрајини. То је од 2004. године 48. конвој, који је стигао на Косово у организацији хуманитарне организације на чијем је челу Арно Гујон, француски хуманитарац.
Гостујући у Дневнику РТС-а, Арно Гујон каже да је тешко бити хуман у овим временима зато што има много несрећних људи, сиромаштва, напетости, поготово на КиМ.
С друге стране, како каже, има много солидарних људи – људи који су добри и вољни да помогну.
„Трудимо се већ 15 година да окупимо ове добре људе који у Француској желе да помогну несрећнима на КиМ, да им покажемо да могу да рачунају на нас, да мислимо на њих током целе године, а поготову у празничним данима када се људи који су заборављени осећају још заборављенијим“, рекао је Гујон.
Како каже, они који су усамљени осећају се још усамњенијим. „Ми смо ту да им пружимо не само материјалну помоћ већ и моралну подршку“, истакао је Гујон.
„Већ две године, пошто ми је забрањен улазак на КиМ, ту сам у Београду. Раније и током 15 година дочекивао сам Нову годину са Србима на КиМ, у Грачаници, Косовској Миторвици, Црколезу – у свим тим местима где осећам да припадам. Тренутно су моји волонтери доле а ја сам овде, тако да је мало тешко јер је смисао мога живота да будем тамо и да помогнем тим људима“, рекао је Гујон.
Говорећи о томе колико је тешко пронаћи добре људе, Гујон каже да је задатак да их нађу и да се труде организујући конференције, преко медија.
Има много људи који се и сами јаве, преко друштвених мрежа, каже Гујон, додајући да добија много мејлова и порука, позива и писма од људи који желе да помогну.
Помоћ, донације и лепа реч
Истиче да се људи из Србије такође јављају као и они који живе у расејању, који помажу, донирају и имају лепу реч и пружају моралну подршку.
„Ми смо ту да преносимо поруке онима којима су намењене и најпотребније“, каже Гујон.
Гујон каже да се житељи села Бање, Црколежа, Сувог грла на КиМ, надају да ће бити више мира, мање напетости и да неће бити заборављени.
„Моји волонтери иду од села до села ових дана и срећу се са свим тим људима, били су у Штрпцу, Призрену, Великој Хочи, Ораховцу. Неки волонтери су ту први пут и они су изненађени стањем у енклавама. То су људи који који су храбри и који немају много а дали би нам све, који су спремни да се боре да имају нешто да оставе својој деци, а то су куће, имања“, каже он.
„Они зато не напуштају КиМ, желе да опстану, а на нама је да им помогнемо“, каже Гујон.
Према његовим речима, многи преживљавају захваљујући народним кухињама – то су углавном старији људи или породице са много деце.
„Ту смо да им помогнемо. Зато им дајемо пластенике, козе, краве, финансирамо фарме, битно је да им дамо, јер су паметни јер желе да живе од свог рада“, каже он.
Повратак младих и останак у Србији
Осврћући се на питање повратка младих у Србију, Гујон каже да је први циљ „успети у томе да онима који желе да оду показати које су врлине Србије, зато што их нисмо свесни“.
Сматра да смо углавном свесни својих мана – то је добро јер можемо да их мењамо. Према његовим речима, идеализујмо живот на западу, а тамо није све сјајно.
„Ако уложимо много труда, верујем да можемо да успемо овде, а ако успемо то успех целог друштва, нисмо пуки посматрачи са стране ако живиомо у иностранству. Опстанак људи и повратак је питање свих питања. Ја остајем овде, моје ћерке и супруга остају овде. Ја живим овде, нисам туриста, свестан сам огромног потенцијала који Србија има“, рекао је Гујон.
Жели да својим ентузијазмом охрабри младе људе који су отишли да се врате, а да оне који желе да оду још једном размисле пре него што спакују кофере.
RSS