Када је Господ требао да се оваплоти (роди) на земљи људи једноставно нису имали ни мјеста ни времена за Њега. Морао је да се роди у пећини у којој су пастири затварали животиње (читај: у штали). Добро, то могу да разумијем јер људи нису ни знали. Него, не могу да разумијем да се то дешава и данас; два миленијума послије, када људи знају све.
У нашим животима, у нашим домовима, у нашим поступцима; у нашим плановима… једноставно нема ни мјеста ни времена за Христа. Сви ми вјерујемо. То је добро али није добро што не живимо том вјером.
Не заборавимо! Све оно због чега немамо времена за Бога нису обавезе него гријех! Зна се шта су редовне обавезе а шта је похлепа, грабљење, брз живот. Да, брз живот значи и брза смрт.
Ево иде нам Божић. Сви ћемо да славимо. Све је договорено. Печеница (јесу поскупиле), са кумом смо већ договорили шта ћемо да пијемо, тачније од чега је мањи мамурлук јер ћемо, наравно, да претјерамо. Руска салата, пите, сарме… Па да нешто купимо да се лијепо обучемо. Онда оно сујевјерје шта се све на Божић треба радити да нам буде боље. Ипак, оно што је најгоре огледа се у томе што смо и дјецу тако васпитали. Дјеца се радују јер ће на Божић да бацају петарде, да добију паре и да иду код рођака да буду сви заједно на телефонима.
ЉУДИ! БРАЋО! ПА ГДЈЕ ЈЕ ТУ ХРИСТОС? ГДЈЕ ЈЕ ТУ НАШ БОГ КОЈИ СЕ РАЂА ЗБОГ НАС!?
Зар је могуће да и 2022. године Господ нема мјеста у нашим домовима, у нашим срцима, у нашим душама? Мислим, наћи ће Он себи мјеста опет али ми жао нас! Зар од оволико српских домаћинских домова Господ мора опет у штали да се рађа? Зар да моји Срби буду заузети печеницом, ракијом, сланим ролатима, поклонима..? Зар због тога да немају мјеста за Бога?
Ако нисмо никада прије, ‘ајмо браћо за овај Божић. ‘Ајмо да примимо највећи дар, да примо Господа и Спаса нашег Исуса Христа. ‘Ајмо, кад будемо изговарали онај радосни поздрав “Христос се роди” да стварно направимо мјеста Богу у нашим срцима, да се ту роди.
Господе, спаси нас заузетости глупостима, спаси нас удаљености од свјетлости која сија из витлејемске пећине. Дођи и роди се у јаслама нашег срца. Дај нам снаге да будемо Твоја чеда, да нам Ти будеш изнад свега и прије свега; да увијек имамо мјеста и времена за тебе. Кад си нам Ти на првом мјесту све друго ће бити тамо гдје треба.
Ђакон Бојан Крстановић.
RSS