Усвајање руске резолуције о борби против величања нацизма у Генералној скупштини Уједињених нација, против које су били Украјина и Сједињене Америчке Државе је добра вест, а земље које су гласале против или биле уздржане, показале су на којој су страни, изјавио је др Миле Бјелајац, директор Института новије историје Србије.
Бјелајац је у краткој изјави за Спутњик нагласио да је веома значајно што је резолуција усвојена у Генералној скупштини УН-а с обзиром на вишегодишње покушаје ревизије историје.
Документ ког је изгласала Генерална скупштина УН-а назван је „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“.
За резолуцију је гласало 130 држава. Две су гласале против – Украјина и Сједињене Америчке Државе, док је уздржана била 51 држава, међу којима је већина чланица Европске уније.
Како су украјински нацисти постали борци за слободу
Историчар др Предраг Марковић каже да се иза „одбијања“ резолуције крије један много дубљи процес настао из иницијативе која је спроведена у многим европским земљама да се изједначе такозвани леви и десни тоталитаризам, односно нацизам и стаљинизам.
А то је, према његовим речима, био врло опасан преседан јер је људима који су били сарадници нациста, на пример у Украјини, али су се борили против црвене армије, промењен статус.
Русија брани историјску истину
Он додаје да Русија упорно покушава да одбрани историјску истину да су, без обзира на страхоте стаљинизма, Совјетски Савез и црвена армија биле снаге које су победиле нацизам.
„Без Совјетског Савеза са свим унутрашњим манама које је имао, победа над нацизмом не би била могућа. Овако кад се нацизам претвори у само једну од тоталитарних идеологија онда се веома релативизује ко је био борац за слободу и ко је на црној а ко на белој страни света“, истиче Марковић.
Пропагандни трик земаља на страни најмрачнијег зла у историји
Кад је реч о уздржаности земаља Европске уније приликом гласања о резолуцији, Марковић каже да је у том случају „гласна ћутња оних земаља које имају проблематичну прошлост“, попут Мађарске и Словачке.
„Те земље, заправо покушавају да релативизују то што су били на страни најгорег зла у људској историји и не желе да се солидаришу са Русијом у намери да изведу следећи пропагандни закључак: јесте да је нацизам био лош, али је и совјетски експанзионизам и наводно руски који је после наступио, исто тако лоши. Заправо, ту се крије неколико великих историјских лажи јер Совјетски Савез није водио агресивну политику у Европи и нигде није прешао договорене границе у Јалти“, закључио је Марковић.
RSS