ЕЛЕГИЈА БРАТУ
Тврдо спавај док рат траје,
ако се пробудиш,
неки ће ти пушку дати,
нећеш хтети ни желети,
после ћеш се у бол клети.
Када метак тамо оде,
од тамо се други врати,
веруј мени јер знам страдно,
јер знам гадно,
жалосно је,
од где ко је, од где да је,
мораш знати.
Зато спавај док рат траје,
сањај како расту влати.
РАЗГЛАСИЛО СЕ
У талогу нељудског, прошао му век,
није имо живот плишан,
родио се био гладан,
завршио ко утишан.
Бог зна где је питају се,
ветрови разносе судбине сумњивих лица,
шапуће се не говори са људима,
други кажу учи језик птица.
ПРОЛАЗНОСТ ЈЕ ТАКО ЧУДНА
Сев прошлости некад се догоди,
кад на младост јутро тек подсјети,
радост свјетла из ока провири,
кад се старост за љепоту свети.
Осједио старац у времену новом,
усамљеник преварен трајањем,
у њему се живот окорио,
посао му, бави се кајањем.
Ко бонаца вале, жал вријеме умири,
цијели живот носио је крут,
отишао с болом,вратио се није,
кажу био путник изгубио пут.
ЗАМОЛИО БИХ ГОСПОДА БОГА
Да када умрем, тај дан буде среда,
у среду сам се родио,
кад ме сахрањивали буду,
кад би могао бити сунчан дан,
свештеник на брегу нек стоји,
гласно говори молитву небу,
сам.
ЉУДИ И БОР
Бор је ћутао разговоре,
што их је више слушао,
више је суза капало,
низ лице стабла.
Људи су остављали трауме,
туге, радости, тајне,
он их је прихватао као своје,
ретки су спуштали поглед на укочене сузе,
били запитани или замишљени.
Онда би одлазили некуда криви и прави,
као путеви.
АЛАВА ПЕСМА
Понела песма лепотом,
онда је нагло пала,
обећавала је много,
на крају остала мала.
А да је скромније започела,
могла је бити за име већа,
нека песма је као алав човек,
мало му је срећа.
ПАРАЛЕЛЕ
Доброта грли доброту,
свуд около драма,
птица мала би летети хтела,
ал не зна куд, у какав свет,
тек се излегла мала,
већ јој живот, замутио лет.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS