Епископ Фотије – ОЈ КОЧИЋУ!

Ој Кочићу крајишки Србине,
мудра главо са Змијања славна,
ти си дика свакога Србина
који није ропству научио,
већ ко и ти
слободи служити

Ево сад те, чуда великога,
у босанске јунаке преводе,
другом царству
а не Србинову,
а ти живот за то положио,
за Србина и слободу златну,
да б’ Крајину како одбранио
од зулума турског претешкога,
и аустријског зулума новога

Ако тебе змијањски јуначе,
мудра главо изнад Бања Луке,
у босанско племе сад сврстају,
преко Дрине, има ли Србина?
каква Андрића, Дучића
и Шантића тек чека судбина,
и свијех преосталих Срба
који овде живе од вијека

Ој Његоше највећи Србине,
и Кочићу са Змијања ‘тићу,
и Шантићу Срба саборниче,
и Андрићу српски нобеловче,
са свецима Небеске Србије,
помозите Србом данашњијем
да имена свога сачувамо,
ћирилицу освештано писмо
и најлепшу веру Православну,
да с’ на Ловћен капела изгради
Светом Петру
чудотворцу Цетињскому,
одакле се и све
српске земље виде,
да се Срби тога
не постиде,
и Косова грдног судилишта
– Србинова вечнога бојишта