„ЖЕЛИМО ДА ИЗАЂЕМО ИЗ ОВОГ КАВЕЗА“: Најава из Италије – раскид са ЕУ за две године

„ЖЕЛИМО ДА ИЗАЂЕМО ИЗ ОВОГ КАВЕЗА“: Најава из Италије – раскид са ЕУ за две године

30.11.2020. – 18:19

Подаци Еуроњузове анкете спроведене у лето сугеришу да је Италија од свих држава чланица ЕУ најспремнија да размотри излазак из Уније ако се Брегзит покаже корисним за Велику Британију.

Портпарол странке Италегзит Серђо Монтанаро открио је планове за излазак Рима из Европске уније за мање од две године, преноси Експрес.

У ексклузивном интервјуу за тај медиј, он је рекао: „Наш циљ је да напустимо ЕУ и то је могуће. Реч је о политичкој вољи. Италијани, баш као и Британци, желе да изађу из овог кавеза“.

Монтанаро је истакао да је план прилично једноставан и зависи од довођења у парламент људи који желе да напусте Европску унију.

„Недавно су прикупљени потписи, али они су бесмислени јер на крају само сакупљају прашину. Намеравамо да све уведемо у парламент“, казао је Монтанаро.

Портпарол италијанске верзије Брегзита навео је: „Проблем је у томе што постоји конфузија око тога шта треба да се уради … а заправо је врло једноставно. Да смо ми владајућа странка, прво што бисмо урадили је покретање члана 50 Лисабонског споразума. Онда бисмо увели паралелну валуту уз евро и биле би потребне две године да се стварно напусти блок“.

Монтанаро је додао да би након тога Италегзит тежио ка преговорима са другим државама, онима које би желеле да склапају трговинске уговоре са њима.

„Ово радимо јер верујемо да шаљемо поруку националног идентитета. Вратићемо контролу над нацијом и валутом“.

Монтанаро тврди да је Италегзит, формиран у јулу 2020. године, инспирисан лидером Брегзита Најџелом Фаражом, коме приписују заслуге за раскид односа Британије с Бриселом.

„Много му се дивимо. За људе који желе да напусте ЕУ, и то не само за Италијане, већ и за Холанђане, Французе и Грке, он је оличење способности да то учине“, рекао је Монтанаро о Фаражу.

„Анти-ЕУ осећања“

Лидери ЕУ потписали су почетком лета велики пакет мера за опоравак од корона вируса вредан 750 милијарди евра, укључујући и фонд ЕУ који ће се користити кроз зајмове и грантове земљама које су најтеже погођене пандемијом. Будући да су међу њима биле земље попут Италије и Шпаније, велики издатак проглашен је корисним за Италију, али још увек постоје сумње да ће то умањити анти-ЕУ осећања.

Италијани су почели да губе веру у ЕУ након што се нација нашла на првој линији европске мигрантске кризе 2015. Неуспех ЕУ да помогне Риму у јеку пандемије короне неки су протумачили као „напуштање“ Италије.

Италијански амбасадор у ЕУ, Маурицио Масари, у марту је у тексту за Политико затражио помоћ Уније да помогне Италији у сузбијању вируса.

„Рим не би смео да буде препуштен сам себи у решавању кризе … Ово је криза која захтева глобални и, пре свега, европски одговор“, написао је тада Масари.

Италија је такође задобила ударац у априлу када је ЕУ гласала за одбијање предлога Рима за увођење „корона-обвезница“, начина да ЕУ подржи државе чланице у процесу извлачења из рецесије.

„Немци и Холанђани су се доследно противили идеји узајамног дуга, упркос лошем стању италијанских јавних финансија“, известио је тада Гардијан.

Истраживање Еуроњуза показало је да се 45 одсто испитаних Италијана „или сложило или се чврсто слаже са идејом“ изласка из ЕУ ако се Брегзит покаже као добро решење за британску економију.

rs.sputniknews.com