”Док је владика Николај био у животу, питали су га да ли има спасења за оне који се нису кајали у животу.Рекао је да има, ако се неко моли за такву душу четрдесет дана и више.Литургија је голготска жртва.Господ се жртвује.Господе, омиј грехе онима који су овде споменути Твојом часном крвљу.То је највећа жртва коју ми Хришћани можемо да учинимо.
Када сам био млад мона мучило ме је питање : Зашто онај који искрено тражи Господа толико с трада? Зашто се толико мучи? Не могу више, Господе.Легнем.У сну видим себе на узвишењу.Видим како иде војска од истока ка западу.Није земаљска војска, него небеска војска.Сви су равни(исти).Само један иде корак испред свих.Певају:
За Цара Славе,
За Цара Небеског,
Ми борбу водимо,
Зло да покоримо.
Певам и ја са њима:
За Цара Славе,
За Цара Небеског,
Ми борбу водимо,
Зло да покоримо.
Како ћемо зло победити?
Љубављу.
За Цара Славе,
За Цара Небеског,
Ми борбу водимо,
Зло да покоримо.
Много значи кад у кући има молитвеник.Молитва привлачи Божију благодат.То осећају сви домаћи.То осећају и они којима су срца охладнела.Зато се треба непрестано молити.”
Старац Тадеј Витовнички
RSS