Биографија:
Зорица Тијанић, (1971), књижевница и новинарка, студирала је права и филозофију. Због грађанског рата у Југославији прекида студије у Сплиту, и сели се у Херцег Нови, где проводи пуних шест година. Са породицом напушта Боку Которску одакле се сели у Крагујевац, потом у Београд, где и данас живи. Школовала се у Београду. Завршила је Педагошку академију, дипломирала на Учитељском факултету на мастер академским студијама из области педагошких наука. Оснивач је и главни уредник регионалног часописа за уметност и културу Звездани Колодвор од 2015. године, а часопис Хоризонт – Моћ сазнања из Земуна је уређивала од 2018 до 2022. године. Пише поезију, прозу, есеје, књижевне приказе, путописе.
Још од средњошколских дана је била запажена и награђивана за писање поезије, есеја и књижевних критика. Похађала је школу креативног писања у Загребу. Путописи су јој објављивани у Дневном листу „Данас“, и на другим књижевним порталима. Објавила је следеће романе: Путовање кроз сан Ксеније Ловрић (2015), Четири портрета са Косанчићевог венца (2016), Трансибирском (2017), Вања (2017) и До свидања, Августина (2018); и збирке поезије: Мирис даљина (2013), Загрљени тишином (2014), Порубљени снови (2014), У вртлогу бурлеске (2016), Блуз за Ауфидерзен (2020), као и књигу књижевних критика и путописа Путописи, колумне и есеји (2021).
Роман Путовање кроз сан Ксеније Ловрић је био номинован за награду „Златна сова“ 2015. године на конкурсу Завода за уџбенике Источно Сарајево. За поезију је добила бројне награде. Коаутор је збирке поезије Лептири (2017) са словеначким књижевником и преводиоцем Фрањом Франчичем и приче у стиховима Од сусрета до… путем додира (2014), а који је превео и објавио њену књигу: Објета с тишино (2015). Објавили су наредне године и приче за децу Прављице со… на словеначком језику. Њена поезија је превођена на енглески, француски, руски, белоруски, словеначки, арапски. Добитница је поетске награде првог реда из Санктпетерсбурга за песме посвећене Јесењину, и престижне светске награде Наџи Наман, коју додељује истоимена фондација из Либана за књижевно дело 2021. године чији је лауреат. Номинована је 2023. године за награду Предраг Матвејевић за Путописе, колумне и есеје. Приредила је два зборника поезије и три антологије посвећене Јесењину, Бодлеру и Џејмс Џојсу; затим Градске риме – галерија од стиха (2015), Стихови од седефа (2016), Снови ињем посути (2016), Последњи цветови зла, (2017) и Џејмс Џојс на Медитерану – Љубав и музика (2018). Заступљена на многим књижевним порталима и у преко 100 антологија и зборника, часописа и књижевних новина. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Независног удружења новинара Србије.
RSS