ПЕСНИК
Није још ни израстао из песме
А већ се за песму скратио
И све речено побратио
и неречено повратио
ОСКОРУША
У рану зору, росу на прозору
влажним оком приметим.
Обришем прозор, умијем образ,
па изађем.
Дланом осушим оскоруше лист.
Нека бар он остане чист.
МИМОЛАЗ
У ноћи, често, себе будну сусретнем.
Мимоиђемо се пријатељски.
Без журбе и буке.
Свакој своје муке.
ВРТ
Данас руже обилазим.
Понекој воду, понекој песму.
Затим оплевим.
Па онемим.
ДАТОСТ
Сваком од нас дато је много.
Некоме меда.
Некоме жуч.
Но – сваком грч.
ЈАУК ЗА НАУК
Глава – гостионица.
Мисли – мени.
Кад сутра постане јуче
тад зајауче у мени
прошло. И пени.
ИМЕ
Бугарим, брате,
подно планине.
Само Романија зна ми име.
ДИВ
Зими. Див у врту заувек спава
на срце оглувео.
Не буди се. И ја нећу.
Шта је битка рату, ласта пролећу?
НОВИ ЧОВЕК
Још није ни умро,
а већ се поново родио;
Одживео, огрешио, окајао
и препородио.
Љиљана Павловић Ћирић
RSS