
ИЗВАН СВИХ ЗАЛА
(архимандриту Јовану Радосављевићу)
Опрости, старче, ситни су сати,
души си мојој велика жеља,
при свакој сумњи твој глас ме прати
и води слову из Јеванђеља.
У холу смрти, где студ вилени,
тело ти лежи под родном грудом,
за Бога Живог вежу те гени
и чиста савест пред Страшним Судом.
Долином смрти влада страхота,
јауци палих, ветрови дивљи,
пакост и злоба, пропаст живота,
ал’ ти се крстом рађаш још живљи.
Оков је спао, душа ти плени,
у смирај свега, ван сваког бола,
док нам се зрачак у васељени
пружа са главе твог ореола.
Аутор Стеван Милошевић
RSS