Аутор: спец. др Марија Лазаревић
специјалиста опште медицине, докторанд неуронаука,
психотерапеут у супервизији, члан Менсе Србије
КАДА НИГДЕ НИСИ ТАМАН
Да ли осећате да вам „пасује“ неки делић вашег окружења? Да ли се ви уклапате негде? Увек и свугде сте распарни, препаметни за преглупе, преглупи за препаметне, прекрупни за ситне, преситни за крупне, предобри међу злима, лоши међу својима, вредни када не треба, лењи међу вреднима, недовољно талентовани, пресирови, неписмени, а ипак писмени, недовољно лепи свима.
Ако себи тражите мане наћи ћете их увек и у сваком тренутку. Нико није савршен у потпуности, али неки од нас теже ка томе. Научили су нас тако. Схватили смо да ако нисмо најлепши онда нисмо лепи, ако нисмо најпаметнији онда нисмо паметни. Па стога бирамо друштво где нема паметних и где би требало да нам буде угодно. Затим схватимо да нисмо довољно глупи, и тако у круг. Прође нам живот у непотпуности. За то време људи који себе воле онаквим какви јесу узимају све што им живот пружи. Одговарају им све особе, сва места и сви догађаји.
Перфекционизам не води у болест, али води у незадовољство. Незадовољство може да наруши квалитет нашег живота. Живот је само један, Наш. Туђих живота има пуно. Свој живот човек треба да кроји по својим калупима. Када нам је добро у нашој кожи добро нам је свугде и са свима и лепшим и ружнијим и глупљим и паметнијим. „Кожа памти“ ако се човек добро у њој осећа. И стиче се утисак да се особа у овој песми веома добро осећа у својој кожи. Задовољна собом ова жена пева хитове у којима доминира императив, заповедни начин, те она у песмама наређује“ Иди док си млад“, „Прођи самном“ и слично. Још раније самдесетих година слушали смо такође наредбе наших старијих женских вокала „ Да ми купиш!“, „Покажи ми!“, а затим императивне дозволе“ Уђи, слободно!“ . Насупрот њима наши мушкарци у песмама планирају да се једнога дана обогате и постану потпуно успешни, па да онда тако савршени уређују свој живот као њихови мушки преци. За то време несавршене жене кроје и своје и њихове животе свесне да је патријархат одавно исшезао и савршенство које је у њему достојанствено владало и било доступно мање и више савршеним мушкарцима.
Несаршене жене владају у својој кожи и мукарцима који дезинхибирани пробијају из колективног несвесног својим танушним „ јавним ја“ и женама које чекају да се однекуд појави мушкарац са императивом.
RSS