Ако се држимо форме онда би то било онако како већ сви знамо: Христос васкрсе, ваистину васкрсе! И то је то! Него, ако уђемо у суштину самог празника онда тај поздрав добија потпуно другу димензију.
Да се вратимо на сам догађај. Када су, послије свих страдања Христових, жене мироносице и апостоли видјели да је Христос васкрсао, да је гроб празан, да смрти нема и да ћемо вјечно бити живи… Они су трчали кроз град, радовали се, говорили једни другима, преносили ту вијест осталим људима. То је било најрадосније објављивање најрадоснијег догађаја. Тако се наставило даље, кроз историју. У тај поздрав уткана је сва наша вјера и смисао свих наших борби.
Ми смо имали светитеље који су се увијек тако поздрављали, сваки дан. Њима једноставно ништа друго није било битно осим изговарања те истине да је Христос васкрсао.
Тако и ми драга браћо и сестре. Када сутра чујемо од свештеника громогласно ХРИСТОС ВАСКРСЕ и када још јаче одговоримо ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ нека наше срце доживи тај поздрав. Нека нам то буде утјеха за све муке које имамо. Нека то буде решење свих наших проблема. Нека то отклони све наше бриге! Нека нас те ријечи одврате од наших гријехова и безакоња. У том поздраву нађимо сав смисао нашег живота.
Затим, кад будемо једни другима изговарали те ријечи, нека оне не буду само форма која се изговара уснама. Него нека то изазове она најдубља осјећања.
Када дођемо у своје домове и када се поздравимо са својим ближњима, нека тај поздрав отклони све наше свађе и несугласице. Нека нас тај поздрав покрене да опростмо. Нека тај поздрав ријеши све наше проблеме, све наше страхове. Нека одагна тугу због наших упокојених. Нека нас оснажи за све будуће борбе које су пред нама.
Када сутра загрлимо ближњег и када му кажемо ХРИСТОС ВАСКРСЕ урадимо то свим срцем.
Ми хришћани и треба да благовијестимо цијелом свијету. Ко ће ако нећемо ми? Свима да кажемо да смрти нема, да је гроб празан и да ће све добро бити!
Е тако да се поздрављамо, на најрадоснији начин изговарајмо ове најрадосније ријечи!
О. Бојан Крстановић
RSS