
Kолега
Таман се усталило и вратило котолечини ратној кад је силом прилика моро за Београд из Зворника.Он млад и лијеп полицајац – скоро ожењен и са малим дјететом.Није се мако из Зворника.А и што би.
Његова мати је презименом задужила многе.Он син јединац.А и зашто би ишао на линију и стављо главу у торбу кад је лакше бити полицајац.Орган присиле је увијек изазиво чежњиве уздахе жена.
Тако у униформи полицајац не плаћа карту.Штоби се рекло службена легитимација сва врата отвара, па и аутобуска, мада имаде и полицајац властито ауто.Али неима бензина.А из принципа га не купује код накупаца.
И тако посвршава своје послове по Београду и сједе у раздрндан Дрина-транс аутобус, запали цигарету и лагано отпухује димове дувана, а кондуктер и да хоће не смије кренут док он не уђе.
Дрнда она шклопоција од аутобуса пут Зворника.
Он се смјестио и лагано ужива у вожњи.Срећан што је Зворник пожелио.Не би он живио у Београду ни за какве новце.Просто му досадан велеградски метеж.
И бијаше време полицијских пунктова.
И стаде шклопоција неђе код Обреновца на полицијском пункту.
Увјери се полицајац на пункту да му је дошла смјена и поздрави се са нјим.
-„Аман човече где си ти досад?“
Наш зворнички цајкан га гледа и не разумије шта овај прича.
-„добро је да си дошо ено ти пункта па дежурај „
Аман човјече ја сам из Зворника.
-„па шта лебац ти твој пољубима ја сам из Лесковац!“
И сједе на моторић и оде.
Гледа за њим овај наш зворнички цајкан и увидје да је пункт осто празан.
И отпухну не знајући шта да ради.
А онда се досјети да није његова надлежност јер је Србија друга држава.
Уђе у шклопоцију за Зворник.Завали се у столицу од сједишта и тихо нареди возачу аутобуса.
-„ћерај мајсторе овај државни аутобус за зворник!“
RSS