Аутор: спец. др Марија Лазаревић
специјалиста опште медицине, докторанд неуронаука,
психотерапеут у супервизији, члан Менсе Србије
МИСЛИТИ О СЕБИ ИЛИ ЗА СЕБЕ
Да ли сте на личној маргини стиснути захтевима других особа, или сте сами себи најважнији?! Мислите ли довољно о себи и за себе, или сте више окренути другима?!
Човек може да мисли о себи све до оног тренутка када постаје угрожен довољно да се забрине за своје постојање. У моменту када дотакне дно свог битисања почиње да мисли за себе намилосрдно грабећи све чега се дотакне. Све би за себе!!! Јер видео је дно, крај на којем нема нигде никога. Стајао је сам на том крају празан и жељан свега, уплашен.
О себи човек може да мисли опуштено док има све о што му је потребно. Тада се пита ко је он и шта је он као што каже Јесењин у својој песми , ослобођен материјаног и окренут духовном, да је он само сањар чији поглед гасне у магли и мемли. Тражећи духовне вредности, занемарујуте материјане као овај песник који је превише мислио о себи, а премало за себе и живео успут као да сања. Јер, човеку је реално јако мало потребно да би био жив, али јако пуно да би данас био срећан.
Срећа се мери према имању у савременом свету, јер онај ко је мислио за себе стекао је довољно да купи оног ко је мислио о себи, бар део њих. Тако осебни и засебни мислиоци настављају да живе заједно не схватајући ову разлику.
Понекада се засебни мислилац запита ко је он, али његова мисао о себи траје кратко, јер док мисли о себи губи за себе све оно што поред њега прође, пролети брзим кораком и ухвати га неки други мислилац себи.
Осебни мислиоци немају исту дозу себичлука попут ових других. Они се губе у својој персони сагладавајући је са свих страна вребајући искрице свога бића које ће му нешто паметно рећи и удахнути у његову исцрпљену душу. Тако остају без ичега, сами са собом, јер само су себе и хтели и можда оно што им дају они који су читав живот мислили само за себе.
RSS