МОЛИТВА НА ГОРИ – Бобан Пауновић

…МОЛИТВА НА ГОРИ…

Молио је старац, чак са Хиландара,
да се сва на свету, чељад божија сложе;
винуо је к’небу срце из недара,
а руком се једва, прекрстити може.

Стајаше к’о какав анђео без крила,
молитвене речи да се не ‘моиђу;
и док се још свећа није угасила,
Свеци к’о да хтеше, с’икона да сиђу.

Молио је старац, гласније што може,
да реч свака стигне, до божијих врата…
запитан у себи, зашто се зла множе
и шта је то с’братом, разбратило брата?…

Чула Богомајка, молитву на Гори,
слушала је дуго, кроз копрену бола;
Света Мати небо, тад сузом отвори,
те молитва стиже, до божијег престола.

Бобан Пауновић