„Не изгубити Мађарску, а придобити Србију – то је курс којим мора да иде ЕУ. А Орбан и Вучић ће једном морати да одлуче ко им је ближи: Брисел или Москва”
„Изборни слоган ‘Мир. Стабилност. Вучић.’ деловао је као дебели јорган који је пригушио силне контроверзе”, оцењује штампа на немачком. Тријумфи Вучића и Орбана тумаче се као Путинова победа.
Оцењујући да је председник Александар Вучић у недељу преузео и улогу шефа Републичке изборне комисије, саопштавајући резултате сам, Зидојче цајтунг подсећа на Вучићеву изјаву да је Србија „скренула удесно” на овим изборима.
„Вучић, стена у вихору светских збивања? Бранилац грађанских вредности против екстремистичких тенденција? Чињеница да Вучићу такво глуматање пролази одаје свашта о стању српске демократије”, оцењује минхенски лист.
Зидојче пише да се Вучићев успех темељи на чињеници да опозицију нико не чује:
„Вучић је био свеприсутан с доброчинитељским порукама на државној телевизији као и многим приватним медијима блиским властима. Изазивачи, ако би се и појавили, представљани су као проблем.”
„Незадовољство које се кувало у народу – рецимо због уништења животне средине пројектом копања литијума који гура Влада – махом је пригушено несигурношћу коју је изазвала криза у Украјини. Изборни слоган ‘Мир. Стабилност. Вучић.’ деловао је као дебели јорган који је пригушио силне контроверзе”, оцењује Зидојче.
Лист пише да Европа може да очекује „традиционално српско љуљање” између Вашингтона и Брисела, те Москве и Пекинга.
„Додуше, има добрих разлога за претпоставку да ће се Београд из економских разлога убудуће нешто више дистанцирати од Москве. Али то никако од Вучића не чини заговорника западних вредности који би убеђено водио земљу у загрљај ЕУ.”
Према оцени Зидојче цајтунга, Унија не би требало много да се жали на такво стање у Србији, јер га је превише дуго гледала и није предузимала ништа.
„Причица о Вучићу као тобожњем гаранту стабилности на ноторно нестабилном Балкану била је угодна из берлинске и бриселске визуре.”
Несигурност није била подстицајна за промене
„Мир, стагнација, Вучић” – под тим насловом извештава угледни Франкфуртер алгемајне цајтунг.
„Наставља се доминација државног и страначког шефа Александра Вучића у Србији, али та доминација макар у Београду више није неупитна и укупно гледано је у опадању”, оцењује лист.
У анализи се наводи да се Вучић у кампањи „као и обично ослањао на државне ресурсе и послушно извештавање релевантних масовних медија”, те да му је рат у Украјини донео додатне политичке поене: „Несигурност није била подстицајна за промене”, пише франкфуртски лист.
Па ипак, напредњаци више немају сами већину у парламенту, док је у Београду било тесно. Како пише, опозиција би можда математички и могла да преузме власт у главном граду, али то је само теорија.
„У недељу је више малих десно-радикалних проруских група ушло у парламенте, а оне су хипотетички потребне за већину против СНС. Успех тих партија одговара општој атмосфери у Србији коју Вучићеви медији годинама стварају или бар систематски појачавају – у Путиновој Русији се види спасоносно сидро против тобоже декадентног Запада”, наводи лист и оцењује да, осим Русије, нема европске земље у којој напад на Украјину има такву подршку као у Србији.
У тексту се помиње да је опозиција изнела оптужбе о куповини гласова, те да је више опозиционих политичара претучено.
„Али права невоља у Србији није у самом дану гласања, већ у поремећеним условима такмичења. Рецимо, опозициони политичари немају или једва имају приступ најважнијим медијима у земљи”, пише лист.
Рат у Украјини – доминантна тема
Рајнише пост оцењује: „Александар Вучић је добио председничке изборе како се и очекивало. Али његова национално-популистичка СНС снажно је очерупана на парламентарним и локалним изборима у Београду.”
Ноје цирхер цајтунг пише да није било сумњи у Вучићеву личну победу, те да овај контролише медије и зна да „зајаше расположење” у земљи. Опозиционе теме, попут протеста против Рио Тинта, пале су у други план, док је доминирао рат у Украјини.
Циришки лист наводи да је опозиција једино могла очекивати победу у Београду.
„У многим државама југоисточне и средње Европе мотор политичких промена су велики градови, где живи добро образована и релативно имућна средња класа. Рецимо, у Хрватској, БиХ, Румунији, Пољској, Мађарској и Турској главним градовима управља опозиција. И у Београду би опозициони градоначелник био трн у оку за Вучића и трачак наде за оне који су, упркос незадовољству стањем у земљи, до сада одолевали емиграцији као излазу.”
„Али мало је вероватно да ће до тога доћи”, наставља Ноје цирхер цајтунг.
„Вучићева партија узела је највише гласова и у главном граду. Прелиминарни резултати су крајње тесни. Али не може бити ни говора о тријумфу опозиције у Београду.”
Не изгубити Мађарску, а придобити Србију?
Келнски Штат анцајгер пореди победе Вучића и мађарског премијера Виктора Орбана и назива их потврдом „десничаско-конзервативног курса”.
„Не изгубити Мађарску, а придобити Србију – то је курс којим мора да иде ЕУ. А Орбан и Вучић ће једном морати да одлуче ко им је ближи: Брисел или Москва.”
„Избори у Мађарској и Србији ојачали су позицију председника Русије Владимира Путина”, оцењује Берлинер цајтунг, описујући систем владавине Орбана и Вучића.
„Вучић, који је убедљиво добио председничке изборе, у парламенту је додуше упућен на партнере: вероватно ће се удружити са партијом етничких Мађара СВМ, која је под утицајем Фидеса који влада у суседној земљи”, додаје лист.
У сличном тону пише конзервативни лист Велт:
„Вучићев тријумф је тријумф човека који годинама разграђује демократију, користи сукобе политичког Запада и аутократских снага – и који у светлу рата у Украјини по сваку цену жели да избегне да наљути шефа Кремља Владимира Путина. Слична динамика је у недељу довела мађарског премијера Виктора Орбана до изборног успеха. Њихове победе су и Путинове победе у Европи.”
Аутор Немања Рујевић
Насловна фотографија: Танјуг/Драган Кујунџић
Извор Дојче Веле, 5. април 2022.
извор: Стаднард
RSS