Нећу посртати довека
Бацила сам свилену мараму на пут
Оставила траг у песку
Крвав и сив
Почетак ничега, почетак нечега
А свет је цео
Попут пустиње врео
Не нагињи се
Не хватај се за камен
Са штапом у руци разгрни пролеће
Нека гавран гракне мудрост
И лав царску снагу рикне
Допусти да ти будем близу
Док се у потаји молиш и
Не чујеш моје уздисаје.
Док Псалам 30 слави Господа
Нека се поломе копља предаје:
Чуј, Господе, и смилуј се на ме;
Господе! Буди ми помоћник.
Пут на исток
Исток је северније од југа
И јужније од севера
На западу је друга клима
Друга пруга води ка излазу
Пустиња или прашума?
Узак је пут до куће где си рођена
Тражиш изалаз
Тражиш излазак
Мислиш, свеједно је на којој је страни?
Пустиња или прашума
Нуде своје обале живота
Тражиш сунце да ухватиш знак
Да ухватиш зрак
Живота који дише
Немогуће је доживети нови дан
без свитања
Зато сањај и расти
Можда преко друге ограде
угледаш светлост
Која запљускује живот и освежава
Преображење, васкрсење
То је потреба
Богочовека, Бога и човека.
Ана Митић Стошић
RSS