НИКОЉДАН У ДОМУ ПАНИЋА КОД ЧАЧКА, ТУГА И НАДА: На столу славска свећа и колач, мајка и двоје деце за више немају

НИКОЉДАН У ДОМУ ПАНИЋА КОД ЧАЧКА, ТУГА И НАДА: На столу славска свећа и колач, мајка и двоје деце за више немају

19.12.2019. – 12:04

Упалили свећу и преломили славски колач, фото: РИНА

Чачак – Двојица браће, Братислав и Мирослав из Милићеваца раном зором су славски колач однели у цркву, а мајка Драгица га после тога ставила на сто

и то је једино што су имали за овај Никољдан. За шест месеци Панићи су остали без два члана, отац је преминуо од рака, а старији брат се убио пре 5 дана.

„Мајка је синоћ умесила колач, преломили смо га као што смо радили док су тата и брат били живи. Желели смо да се помолимо Богу да превазиђемо ове тешке тренутке и да и нама једном крене на боље“, прича за РИНУ шеснаестогодишњи Братислав.

У кући Панића, међутим, већ десет година нема ни струје ни воде, али малишани поносно кажу – ма, ми смо на то навикли.

„Од кад знам за себе, знам да ноћи проводимо у мраку. Погледамо телевизор код комшије, а купамо се у кухињи. Ја донесем корито, загрејем воду и тако од кад сам кренуо у први разред. Иако нам је таква ситуација и брат и ја се купамо сваки дан, јер идемо у школу и морамо бити уредни „, каже овај храбри дечак који је сам припремио дрва за ову зиму, јер није имао ко други.

Испред трошне сеоске куће још увек стоје свеће од недавне сахране, а на зиду две умрлице једна до друге. Мајка Драгица скрхана седи у углу собе и једва проговара јер њен бол је највећи.

„Нисмо никад ни од кога тражили помоћ, били смо поносни иако живимо и без струје и без воде и у јако тешким условима. Сада сам морала да кажем, због ова моја два сина. За мене је свеједно, али су они заслужили боље услове за живот. Мог најстаријег сина више нема, обесио се, али Браца и Микија морам сачувати од ове немаштине“, једва је кроз сузе рекла Драгица.

Најмлађи Мирослав има 12 година и он са братом, иако мали, свакодневно доноси воду и дрва.

„Помажемо мами колико год можемо, њој је најтеже. Желео бих само да имамо воду и струју, остало нам ништа не треба све ћемо сами“, испричао је Мирослав.

За овај Никољдан Панићи неће имати госте, али се надају да је лошим догађајима дошао крај и да их очекују светлији дани. Двојица браће то искрено прижељкују, онако како то само деца умеју – од срца.

ГЗС / РИНА

glaszapadnesrbije.rs