СТРУЧЊАЦИ Музеја Херцеговине у селу Гомиљани, код Требиња, раде на археолошким истраживањима Цркве цара Константина и царице Јелене и гробовима унутар и око цркве, где су већ пронађени остаци грнчарије и керамике, углавном из средњег века, као и новчићи с ликом цара Константина и бронзана игла прибадача.
С обзиром на то да је Црква цара Константина и царице Јелене заштићени национални споменик, требињски археолози очекивали су да пронађу вредне историјске доказе, али оно што је значајно и што је новина јесте постојање доказа да је тај верски објекат изграђен много пре него што се до сада веровало.
– САМА архитектура говори у прилог томе да црква није из 15. века, него старија, али ми засада, док се не заврше археолошка истраживања, не можемо рећи из ког је периода. Међутим, она по својој архитектури одговара средњовековним црквама. Оно што је још важније, црква је укопана у слој из 4. и 5. века, односно археолошки слој који је настао рушењем неког старијег објекта, с обзиром на то да је присутна кровна римска опека, као и римска керамика – рекла је Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.
У том слоју, у унутрашњости цркве, пронађен је и новац цара Константина II, бронзани фолис, на чијем аверсу је представљен лик цара Константина Великог, са велом на глави, а на реверсу цар Константин, у стојећем ставу, обучен у тогу, представљен као божанство.
– Овакав новац, у част цара Константина, ковао се након његове смрти и представља обоженог цара, а овај примерак, по досадашњим запажањима, искован је у ковници у Александрији 347-348. године, односно 10 година након смрти цара Константина Великог – додала је Грујићева.
У СЕЛУ Гомиљани постоје укупно три цркве које су проглашене за национални споменик, као и две праисторијске гомиле на којима се налази средњовековна некропола с више од 50 стећака.
– Цео тај комплекс налази се на листи за очување споменика. Веома је важно да је Црква Светог Ђорђа на листи од 2003. године, док су Врачевица и Константиновица од 2008. на листи националних споменика. Овде је, у ствари, један континуитет у насељавању, од саме праисторије до данас – нагласила је Јелена Пујић, кустос археолог Музеја Херцеговине.
РУСКИ СВЕШТЕНИК
ЗАНИМЉИВО је на који начин су почела археолошка истраживања у селу Гомаљани. Мештани су започели обнову цркве, и то на иницијативу руског свештеника који је, сасвим случајно, боравио у Требињу, а још случајније стигао у Гомиљане, где је чуо причу о Цркви цара Константина и царице Јелене. Руски свештеник, који је све покренуо, зове се Константин, а његова супруга Јелена. – Када смо испричали оцу Константину да једна црква у нашем селу носи име цара Константина и Јелене, он се живо заинтересовао, пошто се и његова супруга зове Јелена. Он нам је предложио да започнемо обнову цркве и обећао да ће помоћи у прикупљању средстава – каже Предраг Милошевић, председник Одбора за обнову цркве.
Novosti Online
Foto: Археолошки радови у селу Гомиљани Фото Д. Цураћ , Novosti.rs
RSS