Првог октобра објављено је капитално дело “Сабрани староставни српски списи”, уз благослове блаженопочивших митрополита Амфилохија и епископа Атанасија (у новембру 2019. године), а аутор је Петар Милатовић Острошки, аутор 42 књиге на српском и немачком језику, чија су дела превођена на неколико светских језика.
Ова значајна научна студија објављена је у издању удружених издавача из Републике Српске и Црне Горе: Књижевне заједнице „Васо Пелагић” из Бања Луке, Међународног удружења књижевника „Горски видици” из Даниловграда и издавачке куће „АСоглас-а” из Зворника.
Ово је научна студија о златној српској средњовековној књижевности коју су бечко-берлинскa школа и Ватикан бацили у запећак, а у њој је објављено 48 прећутаних јеванђеља, псалтира, апостола, минеја, зборника, хрисовуља; затим откривено је 60 прећутаних средњовековних српских писаца са свим подацима и цитатима из њихових дела; а на крају ове значајане студије великог формата (А4) у тврдом повезу са златотиском, објављено је преко 340 српских средњовековних центара духовности и писмености, што овој студији даје изузетно велику важност.
Аутор Петар Милатовић Острошки у својој уводној речи подсећа:
“… Њемачка академија наука се при крају XX вијека, тачније речено 1980. године, одрекла такозване “нордијске” историјске школе из XIX вијека, али јој је и даље одана Српска академија наука и умјетности (САНУ). Ватикан је посијао сав раздор међу Србима још од сукоба браће Светог Саве – Вукана и Стефана да би касније кумовао масонско-комунистичком и нацифашистичком стварању вјештачких нација од постојеће српске и овом студијом коју сам припремио дајем свој скромни допринос брисању из домена важности лажних нација.
Њемачки лингвисти и историчари: Гајзе, Депен, Топер, Камајер, Илиг и многи други у својим дјелима доказују ватиканске фалсификате анализирајући средњовјековна дјела настала у вријеме ренесансе под окриљем Ватикана.
Познато је да је Ватикан у XVII веку организовао фалсификовање српске историје дописивањем дела Константина Порфирогенита, а истовремено књигу Марва Орбина “Краљевство Словена” (Il Regno de gli Slavi) Српска књижевна задруга објавила је 1968. године без прве 244 стране.”
Уважени аутор је ово капитално дело припремао 15 година и при том је користио огроман библиотечки и архивски фонд у свету, тачније 477 дела.
Петар Милатовић Острошки каже да је дао свој мали допринос, очекујући да се касније, попут њега самог, ангажује на овом плану неколико десетина академика у циљу даљег окривања још увек скривених српских бисера по свету.
Петар Милатовић је рођен 2. новембра 1949. године у Велети код Даниловграда, Црна Гора. Оснивач је Књижевног клуба у Даниловграду 1971. године. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Удружења аустријских аутора, Матице Српске и многих других књижевних и културних асоцијација у земљи и иностранству, председник је Међународног удружења књижевника „Горски видици”, Бјелопавлићи у Црној Гори, главни и одгорни уредник „Словословља”, електронског часописа зa културу, политику, књижевност и умјетност.
Одржао је преко 1300 књижевних вечери и политичких предавања од 1. децембра 1983. године до данас: у Бечу, Клагенфурту, Грацу, Линцу, Инсбруку, Салцбургу, Сант Галену, Женеви, Цириху, Диселдорфу, Франкфурту, Дортмунду, Штутгарту, Паризу, Марсељу, Лондону, Чикагу, Кливеланду, Индијанаполису, Детроиту, Њујорку, Њу Џерсију, Канбери, Сиднеју, Бризбанеу, Мелбурну, Перту Аделаиди…
Организовао је и предводио 200 масовних демонстрација у Бечу у ери најгоре медијске сатанизације српског народа у страним медијима.
Књижевне радове објављује од своје ране младости, почев од 1962. године када је у добио прву награду на конкурсу радио-станице у Подгорици. Објављивао је у многим листовима и часописима за књижевност, културу и умјетност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српске видике, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, Искру, Бели орао, Сувобор, Глас Канадских Срба, Дан и многе друге, а поезија му је објављивана преко разних радио-станица у земљи и иностранству на српском и њемачком језику.
За свој књижевни рад добио је бројне награде.
RSS