Ово се не сме игнорисати: Србија уопште није подељена – грађани кажу НЕ санкцијама Русији

Ово се не сме игнорисати: Србија уопште није подељена – грађани кажу НЕ санкцијама Русији

20.05.2022. – 17:22

Србија није подељено друштво како делује када слушамо политичке дебате и препуцавања. Истраживање које је спровео НСПМ показује да огромна већина грађана дели исте вредносне ставове о санкцијама Русији, НАТО-у и Косову и Метохији. Игнорисати ово, равно је политичком силовању.

По питању стратешке орјентације земље, темељних питања и вредносних ставова који се тичу санкција Русији, сукоба на истоку Европе, Косова и Метохије, НАТО и ЕУ, грађани Србије су недосмилсно показали да Србија није подељено друштво које негује илузије.

О томе сведоче резултати истраживања које је спровео НСПМ, а који су показали да огромна већина грађана, чак четири петине, није за увођење санкција Русији, противи се уласку у НАТО и не би признала Косово у замену за пријем Србије у Европску унију.

„Код грађана Србије постоји нека сагласност, нека фундаментална сагласност око ставова, па и вредности. То је основни налаз и закључак истраживања. Поделе око неких ствари и тема постоје, али око кључних, заправо, нема велике разлике и драматичне неизвесности“, каже нам Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ.

Против санкција – 82,1 посто грађана

Одговор на најактуелније и најболније питање које се тиче руско-украјинског сукоба као и на уводно питање – да ли пратите догађаје у Украјини – дао је очекиван и истовремено рекордан резултат.

Наиме, 82,1 одсто грађана не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, 6,9 одсто подржава, а 11 одсто грађана нема став.

Нема забашуривања

Овим резултатом истраживања јавног мњења није могуће багателисати уз помоћ чињенице да грађани нису обавештени с обзиром да се свега 8,06 испитаника изјаснило да не прати ситуацију у Украјини. С тим у вези, око 49 одсто сматра да је Русија у праву, 6,1 мисли да је то Украјина, док став нема 24 одсто, а за 21 посто грађана нико није крив.

На питање, ко је највише крив за сукоб у Украјини, чак 68,7 одсто рекло је да је то НАТО, Украјину криви 7,4, Русију 5,6, а нема став око 18 посто грађана.

Подршка уласку Србије у НАТО “доживела је свој минимум” са регистрованим падом на 5,4 одсто што значи да се против уласка у НАТО изјаснило 87,2 одсто испитаних.

Истовремено, само пет одсто испитаних рекло је да треба признати Косово у замену за чланство у Европској унији, док се око 85 одсто испитаних томе противи.

„Конфузија која се јавља и ствара у јавности, пре свега од стране политичара, медија и интересних центара и група служи и иде за тим да помути јасноћу налаза, посебно када је реч о Косову и Метохији, и да се чињенице забашуре и релативизују“, истиче Вукадиновић.

Грађани нису изманипулисани

Интересантно да је обавештеност о збивањима на истоку Европе већа, указује Вукадиновић, од информисаности о неком догађају попут Светског фудбалског првенства или Песме евровизије.

„Нико не може се рећи да грађани не прате ситуацију и да су изманипулисани. Напротив, мислим да је ово мера и слика онога што грађани стварно мисле и по питању сукоба, и по питању улоге НАТО, а нарочито по питању санкција Русији, те да политички притисак и евентуална спиновања могу само делимично променити слику али никако драстично“.

Колебање само око ЕУ

Једино питање око којег је уочљива подељеност и колебање испитаника јесте улазак Србије у ЕУ, мада ни то питање не дели агресивно, нити милитантно, као ножем, у смислу емоција и енергије, већ у смислу бројке, објашњава Вукадиновић. Тврдих про-ЕУ има око 28 посто као што је и тврдих против негде око 30 до 35 одсто док остатак лавира између да и не.

„Ово питање једино је које оставља простор за могуће промене у перцепцији грађана, јер ту је реч о клацкалици, нема чврстих ставова јер се сами испитаници доста колебају. Међутим, када је реч о фундаменталним стварима, ту је могуће извесно померање али никако такво да може да преокрене јасан и недвосмислен тренд и расположење јавног мњења Србије“.

Зима долази

Истраживањем је утврђено и да нешто мање од половине испитаних (око 46 одсто) сматра да Србија иде у добром правцу, док 37,5 сматра да не иде, те се ти проценти могу сматрати изразом подршке власти и опозицији.

Историчар Слободан Јанковић наводи да је, када је реч о политици према Косову, истраживање показало да су грађани одбацили политичаре који су говорили да је “доста небеске Србије” и да је “Косово баласт”.

Повод за отварање дебате

Вукадиновић каже да је налаз поуздан и репрезентативан и да су грађани отвореније наступали са својим ставовима пред овим питањима него рецимо када се изјашњавају за страначку орјентацију или за кога су гласали.

Отуда, уместо да буде предмет напада или евентуалног игнорисања, ово истраживање, упозорава Вукадиновић, морало би да буде повод за отварање озбиљне дебате у друштву, на јавном сервису, на телевизијама са јавном фреквенцијом, као и у стручним круговима – о томе: где је Србија данас, где иде и какве су јој алтернативе.

„О том расположењу и домаћа али и страна политичка јавност и сви политички фактори морају да воде рачуна“.

rs.sputniknews.com