ВРАГОЛИЦА
Ка њој гледам и кад спавам,
кад јесте и није ту,
у сновима обитава
изазива пожуду.
Враголица – ведрог лица,
Лептирица – њежних крила,
плаха срна меког скока
и власница смарагд ока.
Кад прошета и зањише…
ломна струка, вита стаса,
на босиље замирише
па ми жељу заталаса.
Замишљам је топлу, меку,
разиграну као ријеку,
замишљам је њежну, снену,
као плавог мора пјену.
Замирише – ја уздишем,
затрепери – ја полетим,
насмије се – ох, мој Боже,
завукла се испод коже.
Завукла се и у срце,
и у душу, и у мисли,
распалила ватре моје,
загрљени, ми се стисли.
Замишљам је како лети,
како небо дугом боји,
замишљам је и уздишем,
ех, ти моји пусти снови.
Име и презиме: Пајо Бркић
Адреса: Бара 1, 76256 Пелагићево
Телефон: +387 65 602 902
E-mail: [email protected]
RSS