Света великомученица Варвара
Отац ове славне следбенице Христове, која се од раних лета уневести Христу, по имену Диоскор, беше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вери незнабожац. Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. А када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове. Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се просече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду символом Свете Тројице; на једној стени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор воде, која доцније многима причини исцељење од болести. Узнав Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово, истера из куле и појури за њом да је убије. Стена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца. Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не би покривено крвљу и ранама. У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с поругом по граду вођене. Одсекоше им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана. Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
Тропар (глас 8):
Варвару свјатују почтим; вражија бо сјети сокруши и јако птица избависја от њих, помошчију и оружијем креста, всечестнаја.
Преподобни Јован Дамаскин
Најпре први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у време иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице, и рука му се састави и зарасте чудесно. Видећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хте више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, где беше од почетка узор монасима у смерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као песник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота.
Тропар (глас 8):
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Јоване премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Свети Генадије, архиепископ новгородски
Знаменит писац, поборник истине и страдалник за истину Христову. Сабрао растурене књиге Светога Писма уједно и саставио кључ пасхални за пет стотина тридесет две године унапред. Упокојио се у Господу 1505. године. Чудотворне му мошти у Чудовом манастиру у Москви.
O чудесна трубо вере православне.
O монаше славни обитељи славне,
Јоване песниче, вере поборниче,
За иконе свете свети страдалниче,
Прослављен си сада, прослављачу Бога.
Бесмртан — трубачу живота вечнога.
Ради живог Христа свет си оставио,
Понижењем себе већма прославио.
Примио си на се испосничке узе,
Небеске си тајне видео кроз сузе:
Чудеса си стварао молитвом и вером,
Разговор си имао са Богоматером.
Ko je могао боље веру изложити?
Ко ли слађом песмом Бога прославити?
Нико ко ти харфо вечите истине,
Нико ко ти, славни оче Дамаскине.
O уздигни и сад твоја уста чиста,
И умоли за нас Живодавца Христа,
Да Његова милост до смрти нас прати
Да можемо Њега тобом прослављати.
РАСУЂИВАЊЕ
Послушност са смерношћу основ је духовног живота, основ спасења, основ и свеколиког устројства Цркве Божје. Велики Јован Дамаскин, велики у свему доброме, оставио је као монах дубок траг у историји Цркве својим изванредним примером послушности и смерности. Његов старац, духовни отац, кушајући га једнога дана, уручи му исплетене котарице и нареди да их носи чак у Дамаск и тамо прода. Одреди старац котарицама врло високу цену мислећи да их Јован по ту цену неће моћи продати, него да ће их морати вратити. Јован је, дакле, требало прво, да иде на далек пут, друго, да иде као бедни монах у град, где је он некада био најмоћнији човек после цара, треће, да тражи за котарице цену смешно високу, и четврто, да ако котарице не прода, бадава учини огроман пут тамо и натраг. Тим начином хтео је старац да искуша и послушност и смерност и стрпљење свога славног ученика. Јован се поклони старцу ћутке, и без икакве примедбе узе котарице и крете на пут. Стигавши у Дамаск, он је стао на пијац и чекао купца. Када је заинтересованим пролазницима рекао цену своје робе, они су му се насмејали и наругали као безумноме. Цео дан је стајао и цео дан је био изложен подсмеху и порузи. Но Бог, који све види, не остави стрпљивога слугу Свога. Неки грађанин прође и загледа се у Јована. И мада Joвaн беше у бедној раси монашкој, и у лицу од поста исушен и ублеђен, познаде тај грађанин у њему негдашњега великаша и првог министра царског, код кога он беше у служби. Познаде и Јован њега, но и један и други ступише у погодбу као непознати. Иако Јован рече превелику цену котарицама, грађанин купи и плати без речи сећајући се добра, које му некад Дамаскин учини. Kao победник врати се Јован свети у манастир ликујући и донесе радост старцу своме.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам греховни пад Адама и Еве и то:
1. како Адам и Ева згрешивши, сакрише се од Бога,
2. како чувши глас Божји, побегоше и сакрише се међу дрвећем, како и сад сваки грех удаљава од Бога,
3. како грешник чујући глас Божји, кроз савест крије се под бесловесну природу.
БЕСЕДА
о томе како је све добро што је од Бога
И видје Бог да је добро (Постања 1,4,10,12,18,21,25).
Од доброга Творца, браћо само су добра дела и могла произаћи. Нека затворе, дакле, уста сви они који говоре, да је од Бога произашло добро и зло. После свакога Свога дела Бог сам тврди, да је добро. Шест пута Он понавља, да је добро оно што је Он сазидао; па најзад и седми пут, када је све у целини размотрио, изрекао је Своју оцену, да све што је сазидао беше добро веома (ст.31). Укупно, дакле, седам пута понавља Он, да је све добро што је Његовом вољом светом постало. Није ли велико чудо, како су неки људи могли изаћи са безбожним тврђењем, као да је од Бога подједнако произашло и добро и зло? Бог као да је знао, да ће се на Њега бацати – или боље рећи кроз векове бацати – овакве клевете, па је унапред, за сва времена и сва покољења, дао одбрану своју, и то поновио је седам пута. Зло је од греха, а у Богу нема греха. Бог, дакле, не може чинити зло. Он се назива Свемогућим зато што је моћан учинити свако добро. Опаки и наопаки су тумачи Бога они, тврде, да се Бог назива Свемогућим зато што може чинити и добро и зло. Бог је извор добра, ничим непомућен, и од Њега не може произаћи ништа што је добру супротно. А јасно је за сваког нормалног човека, да је зло супротно добру. Знајте, браћо, да о двојству у Богу, у вечном извору добра, говоре они, у којима се самим налази двојство од добра и зла. А сви они, који љубе добро, и иду путем добра, и теже ка добру, имају јасно откровење унутра у себи, да је Бог добро, и само добро.
О Боже наш, Створитељу наш, Ти си Творац сваког добра, и сва су дела Твоја веома добра. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Sveta velikomučenica Varvara
Otac ove slavne sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Кada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Кijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.
Tropar (glas 8):
Varvaru svjatuju počtim; vražija bo sjeti sokruši i jako ptica izbavisja ot njih, pomoščiju i oružijem kresta, vsečestnaja.
Prepodobni Jovan Damaskin
Najpre prvi ministar kalifa Abdalmeleha, a potom monah u manastiru Svetog Save Osvećenog. Zbog vatrenog zastupanja ikonopoštovanja u vreme ikonobornog cara Lava Isavrjanina, oklevetan bi Jovan od ovoga cara kod kalifa, koji mu odseče desnu ruku. On pripade na molitvu pred ikonom Presvete Bogorodice, i ruka mu se sastavi i zaraste čudesno. Videći to čudo, kalif se raskaja, no Jovan ne hte više ostati kod njega kao velikaš, nego se povuče u manastir, gde beše od početka uzor monasima u smernosti, poslušnosti i svima propisanim podvizima monaškim. Ispevao posmrtne pesme, sastavio Oktoih, Irmologiju, Mesecoslov, Кanon pashalni, i napisao mnoga bogoslovska dela, s nadahnućem i dubinom. Veliki kao monah, i kao pesnik, i kao bogoslov, i kao vojnik istine Hristove, Damaskin se računa u velike Oce Crkve. Upokojio se mirno oko 776. godine u stotinu četvrtoj godini svoga života.
Tropar (glas 8):
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Jovane premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Sveti Genadije, arhiepiskop novgorodski
Znamenit pisac, pobornik istine i stradalnik za istinu Hristovu. Sabrao rasturene knjige Svetoga Pisma ujedno i sastavio ključ pashalni za pet stotina trideset dve godine unapred. Upokojio se u Gospodu 1505. godine. Čudotvorne mu mošti u Čudovom manastiru u Moskvi.
O čudesna trubo vere pravoslavne.
O monaše slavni obitelji slavne,
Jovane pesniče, vere poborniče,
Za ikone svete sveti stradalniče,
Proslavljen si sada, proslavljaču Boga.
Besmrtan — trubaču života večnoga.
Radi živog Hrista svet si ostavio,
Poniženjem sebe većma proslavio.
Primio si na se isposničke uze,
Nebeske si tajne video kroz suze:
Čudesa si stvarao molitvom i verom,
Razgovor si imao sa Bogomaterom.
Кo je mogao bolje veru izložiti?
Кo li slađom pesmom Boga proslaviti?
Niko ko ti harfo večite istine,
Niko ko ti, slavni oče Damaskine.
O uzdigni i sad tvoja usta čista,
I umoli za nas Živodavca Hrista,
Da Njagova milost do smrti nas prati
Da možemo Njaga tobom proslavljati.
RASUĐIVANJE
Poslušnost sa smernošću osnov je duhovnog života, osnov spasenja, osnov i svekolikog ustrojstva Crkve Božje. Veliki Jovan Damaskin, veliki u svemu dobrome, ostavio je kao monah dubok trag u istoriji Crkve svojim izvanrednim primerom poslušnosti i smernosti. Njagov starac, duhovni otac, kušajući ga jednoga dana, uruči mu ispletene kotarice i naredi da ih nosi čak u Damask i tamo proda. Odredi starac kotaricama vrlo visoku cenu misleći da ih Jovan po tu cenu neće moći prodati, nego da će ih morati vratiti. Jovan je, dakle, trebalo prvo, da ide na dalek put, drugo, da ide kao bedni monah u grad, gde je on nekada bio najmoćniji čovek posle cara, treće, da traži za kotarice cenu smešno visoku, i četvrto, da ako kotarice ne proda, badava učini ogroman put tamo i natrag. Tim načinom hteo je starac da iskuša i poslušnost i smernost i strpljenje svoga slavnog učenika. Jovan se pokloni starcu ćutke, i bez ikakve primedbe uze kotarice i krete na put. Stigavši u Damask, on je stao na pijac i čekao kupca. Кada je zainteresovanim prolaznicima rekao cenu svoje robe, oni su mu se nasmejali i narugali kao bezumnome. Ceo dan je stajao i ceo dan je bio izložen podsmehu i poruzi. No Bog, koji sve vidi, ne ostavi strpljivoga slugu Svoga. Neki građanin prođe i zagleda se u Jovana. I mada Jovan beše u bednoj rasi monaškoj, i u licu od posta isušen i ubleđen, poznade taj građanin u njemu negdašnjega velikaša i prvog ministra carskog, kod koga on beše u službi. Poznade i Jovan njega, no i jedan i drugi stupiše u pogodbu kao nepoznati. Iako Jovan reče preveliku cenu kotaricama, građanin kupi i plati bez reči sećajući se dobra, koje mu nekad Damaskin učini. Кao pobednik vrati se Jovan sveti u manastir likujući i donese radost starcu svome.
SOZERCANJE
Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve i to:
1. kako Adam i Eva zgrešivši, sakriše se od Boga,
2. kako čuvši glas Božji, pobegoše i sakriše se među drvećem, kako i sad svaki greh udaljava od Boga,
3. kako grešnik čujući glas Božji, kroz savest krije se pod beslovesnu prirodu.
BESEDA
o tome kako je sve dobro što je od Boga
I vidje Bog da je dobro (Postanja 1,4,10,12,18,21,25).
Od dobroga Tvorca, braćo samo su dobra dela i mogla proizaći. Neka zatvore, dakle, usta svi oni koji govore, da je od Boga proizašlo dobro i zlo. Posle svakoga Svoga dela Bog sam tvrdi, da je dobro. Šest puta On ponavlja, da je dobro ono što je On sazidao; pa najzad i sedmi put, kada je sve u celini razmotrio, izrekao je Svoju ocenu, da sve što je sazidao beše dobro veoma (st.31). Ukupno, dakle, sedam puta ponavlja On, da je sve dobro što je Njagovom voljom svetom postalo. Nije li veliko čudo, kako su neki ljudi mogli izaći sa bezbožnim tvrđenjem, kao da je od Boga podjednako proizašlo i dobro i zlo? Bog kao da je znao, da će se na Njaga bacati – ili bolje reći kroz vekove bacati – ovakve klevete, pa je unapred, za sva vremena i sva pokoljenja, dao odbranu svoju, i to ponovio je sedam puta. Zlo je od greha, a u Bogu nema greha. Bog, dakle, ne može činiti zlo. On se naziva Svemogućim zato što je moćan učiniti svako dobro. Opaki i naopaki su tumači Boga oni, tvrde, da se Bog naziva Svemogućim zato što može činiti i dobro i zlo. Bog je izvor dobra, ničim nepomućen, i od Njaga ne može proizaći ništa što je dobru suprotno. A jasno je za svakog normalnog čoveka, da je zlo suprotno dobru. Znajte, braćo, da o dvojstvu u Bogu, u večnom izvoru dobra, govore oni, u kojima se samim nalazi dvojstvo od dobra i zla. A svi oni, koji ljube dobro, i idu putem dobra, i teže ka dobru, imaju jasno otkrovenje unutra u sebi, da je Bog dobro, i samo dobro.
O Bože naš, Stvoritelju naš, Ti si Tvorac svakog dobra, i sva su dela Tvoja veoma dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS