У историји сребреничког издаваштва серијске публикације имају значајну традицију. Посебан значај у новинарству су имали: „Делегатски лист“, „Сребреничке новине“ и „Журнал“. У новијој историји штампаног издаваштва на подручју Сребренице истиче се јединствен часопис за културу „Сребрни вијенац“.
Ако је 1907. година, када је основан Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сребреница, од изузетног значаја за културу овог подручја, онда ће свој пуни значај кроз вријеме засигурно завриједити и 2018. година, у којој је основан часопис „Сребрни вијенац“. У свом првом периоду постојања као Часопис за културу, умјетност и науку иза себе је оставио осам издања. Након скоро двије године претежно локалног карактера долази до заокрета у концептуалној оријентацији, те током 2020. године „Сребрни вијенац“ бива уписан у Регистар јавних гласила при Министарству просвјете и културе Републике Српске, у коначници као Часопис за културу, књижевност и умјетност.
Програмска концепција подразумијева објављивање актуелности Друштва, културно-историјских тема из прошлости, стручних радова, књижевних прилога, књижевне критике и есејистике, књижевних разговора, умјетничких илустрација, колумни и фељтона. „Сребрни вијенац“ захвата три аутономне области којим Биће суверено влада на стубовима ријечи, језика и савјести. Прва је теоријско-стручни видиковац, другу чине умјетничке стазе визија, илузија и имагинација, а трећа је полемичко поље колективног ја. Рубрике које чине окосницу садржаја су: актуелности, културна баштина, поезија, проза, затим критика, прикази и осврти, млада Просвјета и колумне.
Часопис искључиво у штампаном издању излази квартално, у тиражу од 100-150 примјерака. Егзистира без комерцијалне оријентације. Први уредници и оснивачи часописа су били Марко Миловановић и Душко Пејић, на челу са тадашњим предсједником „Просвјете“ Драгим Јовановићем. Након што је часопис регистрован као стручно јавно гласило уредништво чине: пјесник Марко Миловановић Марун, главни и одговорни уредник; писац Дејан Коловић, оперативни уредник; Иво О. Андрић, писац; Миро Пејић, новинар и публициста; Душко Пејић, професор српског језика и књижевности; мср Душан Пејић, виши асистент на Катедри за србистику на Филозофском факултету у Палама; мср Стефан Станојевић, мастер професор историје; Јелена Станојевић, књижевник и књижевни теоретичар. Осим чланова уредништва до сада је своје прилоге објавило преко 200 сарадника, међу којима се налазе многи регионално познати књижевници, историчари, професори, новинари и студенти.
„Сребрни вијенац“ своју друштвену оправданост проналази као вриједно свједочанство времена, које на основу свевременских вриједности баштини актуелно стваралаштво. Уредништо часописа је од почетка било опредјељено ка расвјетљавању културно-историјског насљеђа, као полазне тачке за разумијевање историјског контекста Сребренице и изазова данашњице. Богат актуелни стваралачки моменат говори о откривеном трагу нашег писаног насљеђа. Подвижничка стремљења уредништва су задовољила виталну социолошку потребу припадности идеји стварања јединственог културног простора, изопштеног од дневнополитичког популизма и сензационализма.
У локалном контексту „Сребрни вијенац“ је најзначајнији нематеријални производ локалне заједнице. Путем програмске концепције остварена је сарадња са библиотекама, установама културе, јавним универзитетима и бројним појединцима од значаја за нашу културу. Посебну наду и радост чини рубрика у којој објављују сребренички вуковци и ђаци генерација, сада већ врсни студенти попут Тијане и Тајане Марковић, Марице Милосављевић и Вукашина Јовановића. И ако придодамо чињеницу да је око 200 сарадника из региона (Бања Лука, Нови Сад, Београд, Краљево, Требиње, Источно Сарајево, Пале, Лукавац, Дервента, Ниш, Подгорица, Плужине, Зворник, Добој, Бар, Звечан, Шабац, Невесиње, Билећа, Сремска Митровица, итд.) објављивало своје стваралаштво у „Сребрном вијенцу“, долазимо до закључка да је захваљујући часопису створен озбиљан друштвени капитал окупљен око Сребренице.
У свом петогодишњем постојању часопис је доживио 14 издања. 342 прилога објављена су на око 1228 штампаних страница. Засигурно је „Сребрни вијенац“ јединствено и најрепрезентативније штампано јавно гласило за културу на регији Бирач. Сложићемо се да по многим друштвеним параметрима Сребреница није у околностима да се нађе у истој равни са нпр. Зворником, Добојем, Требињем, Градишком, Фочом, Дервентом,Тузлом и многим другим мјестима. Али ти градови немају часопис попут „Просвјетиног“ Часописа за културу, књижевност и умјетност „Сребрни вијенац“.
Тешко је не уочити лицемјерје критичара који тврде да је свако ко вриједи напустио наше тло. Култура је вишевјековно жив организам безграничног пружања у овоземаљском простору. А културно послаништво жртва за човјека и човјечанство. Нека „Сребрни вијенац“ у будућности опстане као хуманистички простор, који на крилима духа традиције и искушења савремености исписује историју нашег постојања свевременском ријечју.
У име Уредништва,
Марко Миловановић Марун
RSS